Recenzije

DEPECHE MODE - Spirit
21.03.2017. | |

DEPECHE MODE - Spirit
DEPECHE MODE
Spirit
Electronica / Pop / Rock / Alternative
Columbia (2017)

1. Going Backwards
2. Where's The Revolution
3. The Worst Crime
4. Scum
5. You Move
6. Cover Me
7. Eternal
8. Poison Heart
9. So Much Love   
10. Poorman
11. No More (This Is The Last Time)
12. Fail

Ocena: 8/10
Teškom, mračnom i nesvakidašnjem electro rock zvuku albuma "Spirit" potrebno je daleko više od jednog slušanja ali će vas svako sledeće polako uvesti u Depeche Mode svet koji ćete voleti i iz kojeg više nećete želeti da izađete.

Godinama unazad DEPECHE MODE su na meti "optužbi" da svoje albume snimaju na svake četiri godine, potpuno mehanički, kako bi napravili uvertiru za sledeću svetsku turneju i tako predstavili ono što najbolje rade, live nastupe. Međutim, činjenice su veoma bitne, jer počevši od "Songs Of Faith And Devotion" iz 1993. godine koji predstavlja jedno od najboljih ostvarenja u njihovoj karijeri, popularni trio iz Basildona je na svake četiri godine izbacivao pregršt kvalitetnog materijala kroz albume "Ultra", "Exciter", "Playing The Angel", "Sounds Of The Universe" pa čak i "Delta Machine" iako se smatra najslabijom karikom njihove diskografije. Četrnaesti studijski album "Spirit" doneo je više elektronike nego ikada uz veoma koncizne tekstove o svetskoj političkoj sceni i društvu. Inspirisani tenzijom uoči Brexita kao i proteklim predsedničkim izborima u Americi (gde žive dva od tri člana benda) iznedrili su ovaj album pun besa i osuđivanja ali su ostali dosledni i njihovim prepoznatljivim motivima ljubavi, strasti i života. Martin Gore (tekstopisac i kompozitor), Dave Gahan i Andy Fletcher su za realizaciju novog materijala ovog puta angažovali James-a Ford-a (odgovornog za projekte sa Simian Mobile DiscoArctic Monkeys i Florence and the Machine) i naravno neizostavnog Anton-a Corbijn-a koji je, kao i na nekoliko prethodnih albuma, zadužen za vizualizaciju njihove muzike.

Prva od 12 pesama "Going Backwards" uvodnim stihovima "We are not there yet, we have not evolved, we have no respect, we have lost control" nosi snažnu poruku, strah od kolektivnog nazadovanja i povratka na "pećinski mentalitet" uprkos svim tehnologijama koje su danas dostpne čoveku. Dosta prašine se podiglo oko "Where's The Revolution", jasne i stroge osude sveta u kojem živimo i "The Worst Crime" uz opaske upućene na račun ljudi koji su talog ovog društva ("uneducated readers", "patriotic junkies", i "misguided leaders"). Propratni spot za "Where's The Revolution" nosi posebnu simboliku a interesantno je da je Richard Spencer, kontroverzni vođa alternativne desnice u SAD-u i čovek koji je pretrpeo udarac u direktnom TV prenosu, zloupotrebio pesmu dok je Depeche Mode proglasio službenim bendom svoje stranke. Ovakav paradoks je izazvao gnev frontmena Dave-a Gahan-a, primoranog da negira sve izjavom da je Richard zaslužio udarac koji je nedavno zadobio. Još jedna izuzetno agresivna stvar "Scum" postavlja pitanje šta će se desiti sa "krivcima" kada karma dođe po svoje a Gahan daje odgovor glasnim refrenom koji se sastoji od samo jedne rečenice "Pull the trigger!". Taman kada se pomirite sa činjenicom da su čak i oni počeli da se bave politikom i strašno razočarate, nastaje preokret na albumu i to onim što ih je i formiralo kao bend. Senzualna i požudna "You Move", izlet u prošlost i nostalgiju za DM iz devedesetih kada su živeli kao zvezde i pisali muziku o seksu, opsesivnim stanjima i narkomanskim krizama je pravo osveženje nakon političkih tema. Slede je specifična "Cover Me", pravi biser synth pop zvuka i  "So Much Love", jaka kompozicija sa svrhom da podseti na snagu ljubavi jer je upravo to ona univerzalna tema kojom se bave već 37 godina. Izdvaja se i electro blues numera "Poorman" na kojoj se neizbežno oslikala Gahan-ova saradnja sa Soulsavers-ima a na samom kraju se nalazi i jedna od favorita, "No More (This Is The Last Time)", oda odlazećoj ljubavi. Album završava "Fail" u izvođenju Martin-a Gore-a, i još jednom kritikom surovog materijalizma koji vlada u društvu stihovima "Our souls are corrupt, our minds are messed up, our consciences, bankrupt. Oh, we’re fucked".

Kao bend koji vlada scenom skoro četiri decenije, Depeche Mode ne mogu ponoviti svoje najsvetlije periode niti obarati visoke standarde koje su sami sebi nametnuli albumima poput "Violator" i "Songs Of Faith And Devotion" što ne treba ni očekivati od njih ali "Spirit" je dokaz da i dalje umeju da stvore nešto vanvremenski dobro. Album nije nastao iz komercijalnih razloga već da bi muzičari poput njih, nakon svih ovih godina dokazivanja, pomeranja granica u svim aspektima kako profesionalnog tako i ličnog života, mogli konačno sasvim trezveni da daju svoj umetnički izraz o svetu čijeg smo deo a koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Teškom, mračnom i nesvakidašnjem electro rock zvuku albuma "Spirit" potrebno je daleko više od jednog slušanja ali će vas svako sledeće polako uvesti u DM svet koji ćete voleti i iz kojeg više nećete želeti da izađete.

Autor: Aleksandra Prodanović
Ocena: 8/10

Ostavi komentar

Da biste komentarisali na NOCTURNEMAGAZINE.NET (u daljem tekstu NOCTURNE) potrebno je da budete prijavljeni na svoj Facebook nalog. Svaki korisnik odgovara za svoju izjavu (komentar) i izjave (komentari) korisnika ne odražavaju mišljenje NOCTURNE-a. Takođe, NOCTURNE ne garantuje za tačnost informacija u komenatrima korisnika. NOCTURNE zadržava pravo da bez upozorenja obriše svaki komentar koji sadrži reči mržnje, rasizma, povrede ljudskog dostojanstva ili bilo kakvog drugog oblika nepoštovanja i ugrožavanja drugih.