Recenzije

SUM 41 - 13 Voices
08.03.2017. | |

SUM 41 - 13 Voices
SUM 41
13 Voices
Punk Rock
Hopeless Records (2016)

01. A Murder Of Crows
02. God Damn I’m Dead Again
03. Fake My Own Death
04. Breaking The Chain
05. There Will Be Blood
06. 13 Voices
07. War
08. God Save Us All (Death To Pop)
09. The Fall And The Rise
10. Twisted By Design

Ocena: 7.5/10
Nekoliko stvari čuje se već sa prvim slušanjem albuma “13 Voices”. Frustracija događajima koji su mu prethodili, nova želja i energija za sviranjem i stvaranjem, kao i poriv za nečim novim i drugačijim.

Prošlo je pet godina od kako su se SUM 41 poslednji put diskografski oglasili. U međuvremenu, uspeli su na kratko da naprave pauzu, dobiju neke nove članove, vrate neke stare, ali i umalo sahrane svog frontmena. Nakon razvoda koji je teško podneo, i krajnje depresivnog i agresivnog albuma “Screaming Bloody Murder” iz 2011. godine, frontmen benda Deryck Whibley ušao je u ogromne probleme sa narkoticima i alkoholom, a koji su završili njegovom hospitalizacijom i skoro smrću. Upravo taj moment bio je svojevrsna prekretnica koja je bendu udahnula novi život.

Tokom pause, bend je napusitio originalni bubnjar i jedan od osnivača Steve O, a na njegovo mesto stigao je Frank Zummo, poznat po radu sa Street Drum Corpse. Koliko god mi to bilo teško da priznam, svoj posao odrađuje sjajno, muzički se u potpunosti uklopio sa bendom, i koliko god falila ludost njegovog prethodnika, bend je dobio više nego adekvatnu zamenu. Sa druge strane, u bend se vraća originalni gitarista Dave Brownsound Baksh, dok je njegova zamena Tom Thaker zadržao svoju poziciju, dajući bendu dodatnu oštrinu u zvuku.

Nekoliko stvari čuje se već sa prvim slušanjem albuma “13 Voices”. Frustracija događajima koji su mu prethodili, nova želja i energija za sviranjem i stvaranjem, kao i poriv za nečim novim i drugačijim. Po prvi put bend je koristio elemente poput gudača ili elektronskih efekata, pritom zadržavajući svoj tipičan zvuk i bes po kom su karakteristični. Jedno od možda i većih iznenađenja predstavlja prva pesma “Murder of Crows”, gotovo himnična minijatura koja uvodi u ostatak albuma.

Drugi primetan element ovog albuma jeste mnogo veći uticaj metala, za koji je zaslužan povratnik, Dave Baksh. Već površnim preslušavanjem primetno je da se ovo izdanje mnogo više oslanja na albume “Does This Look Infected?” (2002.) ili “Chuck” (2004.), nego na poslednji “Screaming Bloody Murder”. Ipak, ni Thucker sa svojim čistijim i melodičnijim zvukom nije ostao po strani, a stičem utisak da su baš “njegove” pesme one koje nose album. Uostalom, upravo one su i odabrane kao singlovi. Baš taj odabir singlova predstavlja jedan od najpametnijih poteza benda, budući da se radi o ubedljivo najboljim pesmama na albumu.

U prvom redu tu je “Fake My Own Death” agresivno-melodični razarač koji ruši sve pred sobom. Brzo, enegrično, i definitivno ukorenjeno u punk zvuku. Slična je i “God Save Us All” na nešto sporijem tempu, ali kao stvorena za binu. Pritom obe nude tekstove koji su prave adrenalinske injekcije. Treći singl stiže u vidu “War” i donosi drastično sporiji tempo, uz veliko oslanjanje na klavir. Ova pesma kao da priziva ranije moment koje su nosile “Pieces” ili “Some Say”, i predstavlja bolnu ispovest frontmena koji je prošao kroz pakao, ali se iz njega i vratio.

Nažalost, među ostalim pesmama nema više toliko jakih momenata, iako ima nekoliko pesama koje definitivno zaslužuju pažnju. Jedna od onih koje ne bi trebalo ignorisati je svakako “Breaking The Chain” još jedna pesma o zavisnosti i depresiji, a tu je i žestoka, politički obojena “There Will Be Blood”, za koju me ne bi iznenadili da sledeća bude skinuta kao singl. Uz njih tu je i odlična “Twisted By Design”.

“13 Voices” nije nešto najbolje što je bend izdao, ali možda jeste najbolje što je trenutno mogao da ponudi. Nakon problema sa kojima su se susreli, čuje se želja, čuje se energija koju imaju, ali možda im je potrebno da se ponovo upoznaju. Da se razumemo, ovo nikako nije loš album, ali Sum 41 su navikli svoje fanove na perfekciju. Šta god radili, koliko god menjali svoj stil, bili su konstantni u tome. Malo je falilo da tako bude i ovog puta.

Autor: Miljan Milekić
Ocena: 7.5/10

Ostavi komentar

Da biste komentarisali na NOCTURNEMAGAZINE.NET (u daljem tekstu NOCTURNE) potrebno je da budete prijavljeni na svoj Facebook nalog. Svaki korisnik odgovara za svoju izjavu (komentar) i izjave (komentari) korisnika ne odražavaju mišljenje NOCTURNE-a. Takođe, NOCTURNE ne garantuje za tačnost informacija u komenatrima korisnika. NOCTURNE zadržava pravo da bez upozorenja obriše svaki komentar koji sadrži reči mržnje, rasizma, povrede ljudskog dostojanstva ili bilo kakvog drugog oblika nepoštovanja i ugrožavanja drugih.