Recenzije

METALLICA - Hardwired... to Self-Destruct
16.11.2016. | |

METALLICA - Hardwired... to Self-Destruct
METALLICA
Hardwired... to Self-Destruct
Thrash/Heavy Metal
Blackened (2016)

DISK 1

01 Hardwired    
02 Atlas, Rise!
03 Now That We're Dead
04 Moth Into Flame
05 Dream No More
06 Halo on Fire

DISK 2

01 Confusion
02 ManUNkind
03 Here Comes Revenge
04 Am I Savage
05 Murder One
06 Spit Out the Bone

Ocena: 9/10
"Hardwired... to Self-Destruct" možda nije njihovo najbolje izdanje ali je zaista odlično muzičko iskustvo i vredno je svakog sekunda slušanja. Sad, možete da gubite vreme na polemiku i komparaciju albuma i okolnosti pod kojima je sniman koji album, a možete i da slušate muziku. Jedno je izvesno: Metallica je još jednom upisala dijamant u svoju diskografiju.

O bendu METALLICA zaista je suvišno reći bilo šta kao uvod. Ime koje je obeležilo kompletan žanr, koliko god on bio širok i raznovrstan i ime koje je oduvek bilo sinonim za metal. Priznati, osporavani, voljeni, mrženi, potpuno je nebitno jer ono šta je Metallica uradila u svojoj tridesetopetogodišnjoj karijeri, uspelo je da uradi svega par bendova. Metallica je u pravom smislu reči perjanica žanra a koliki je njihov značaj možete zaključiti po tome što je gotovo svako odrastao na ovom bendu.

Karijera ovog benda je izuzetno zanimljiva a diskografija u koju su upisali deset studijskih albuma (pored nebrojeno singlova, bootlega i zapisa živih nastupa, te kompilacija) vrlo raznovrsna i smela, budući da je Metallica bend koji se nije držao zacrtanih staza i oprobanih fora. Ovo je, naravno, prouzrokovalo da jedan deo publike opet polemiše da li su se prodali ili ne, da li je nešto što su uradili glupo ili ne - a opet je iznad svega stajala četvorka koja je punila stadione i prodavala milionske tiraže. Zašto? Jednostavno: oni su Metallica.

Od prošlog albuma, "Death Magnetic" prošlo je punih osam godina i javnost je već postala nestrpljiva i pritisak na bend je rastao. Međutim, kada preslušate "Hardwired... to Self-Destruct" biće vam jasno da je Metallica ponovo snimila ploču potpuno prema svom nahođenju. Metallica je bend koji sebi to može da priušti, Metallica je bend koji to sme da uradi i zahvaljujući neverovatnom daru, pre svega Hetfield-a i Ulrich-a, rezultat je i ovog puta vrhunski.

Sad, internet polemičari mogu da se jave i da objašnjavaju kako ovaj album nije kao "Master Of Puppets" (1986) ili "...And Justice For All" (1988) i potpuno su u pravu. Nije isti. Nije ni sličan. U tome valjda i jeste poenta karijere jednog benda, da iznedri što više muzike, da se razvija, da stvara i eksperimentiše, a ne da stane na šine i gura jedno te isto.

"Hardwired... to Self-Destruct" donosi ukupno 12 numera podeljenih na dva diska. Ono što će vam prvo zapasti za oko jeste nesvakidašnji omot koji krasi album. Dalje, kako zavrtite album, osetićete "skupoću" i kvalitet produkcije, što naravno ne čudi. Ono što mi se jako dopada jeste da je bend uspeo da "uhvati" sirovost i energiju a da ne izgubi prirodnost u procesu miksa.

Neću ulaziti u analizu svake pojedinačne pesme. Ono što se jasno može čuti u svakoj pesmi jeste da je ovo Metallica. Muzika je oslonjena na gitarske riffove, podržane snažnim bass linijama koje podebljavaju gitare, odsečne i odlično odsvirane bubnjeve (koji zvuče zaista dobro!) i vokal Hetfield-a koji zvuči sve bolje i bolje kako stari, kao da tek otkriva svoj pevački talenat i pravi sve melodičnije i bolje deonice.

Aranžmani su ono što krasi ovaj album, te zanimljivi riffovi, odlično uklopljeni, poređani, osmišljeni. Iskustvo i nasviranost (staž) prosto isijavaju i sve što čujete je potpuno prirodno i samo teče, te vam je jasno da su pesme nastajale uživo na probama i da svaki riff ima svoje mesto u gigantskoj karijeri benda. Ono što je sjajna stvar jeste da bend nije "pozajmljivao" već viđena rešenja sa prethodnih albuma već je odsvirao ono što jeste, ono što ih čini i upravo je ta esencija benda spakovana na ovom albumu.

Moji favoriti (za sada) su numere "Halo on Fire", "Hardwired", "Here Comes Revenge", "Atlas, Rise!", "Spit Out the Bone", "Dream No More", "Am I Savage".

Da rezimiram: lično sam oduševljen ovim albumom i moram reći da je premašio moja očekivanja. Iako nisam die-hard fan ovog benda, pratim ih od samog početka i logično, odrastao sam uz njihovu muziku i uvek su bili prisutni u mom životu. "Hardwired... to Self-Destruct" možda nije njihovo najbolje izdanje ali je zaista odlično muzičko iskustvo i vredno je svakog sekunda slušanja. Sad, možete da gubite vreme na polemiku i komparaciju albuma i okolnosti pod kojima je sniman koji album, a možete i da slušate muziku. Jedno je izvesno: Metallica je još jednom upisala dijamant u svoju diskografiju.

Za sve dežurne pametne internet pljuvače: kada bilo ko od vas proda preko 110 miliona ploča i odsvira koncert na svakom kontinentu sveta, na turnejama rasprodatim u milionskom tiražu, stiče pravo da pljuje po sastavu Metallica. Do tada, dubok naklon i veliko hvala ovim gigantima koji su svojim radom podigli čitav žanr na nivo mainstreama.

Autor: Zoran Perin
Ocena: 9/10

Ostavi komentar

Da biste komentarisali na NOCTURNEMAGAZINE.NET (u daljem tekstu NOCTURNE) potrebno je da budete prijavljeni na svoj Facebook nalog. Svaki korisnik odgovara za svoju izjavu (komentar) i izjave (komentari) korisnika ne odražavaju mišljenje NOCTURNE-a. Takođe, NOCTURNE ne garantuje za tačnost informacija u komenatrima korisnika. NOCTURNE zadržava pravo da bez upozorenja obriše svaki komentar koji sadrži reči mržnje, rasizma, povrede ljudskog dostojanstva ili bilo kakvog drugog oblika nepoštovanja i ugrožavanja drugih.