Kolumne

Pisanje uz etar - ... Ceterum censeo Carthaginem esse delendam
10.07.2015. | |

Postoje stvari koje moraju da budu svete. Ne govorim o religiji, nikako. Govorim o činjenici da se identitet čoveka, porodice, društvene zajednice može očuvati jedino uz pomoć ankora koji su čvrsto prikovani u zemlju i koji su fundamentalno uporište sistema vrednosti. Da smo ispravno društvo, ti ankori bi bili naučnici, umetnici, doktori (ne ovi sa Megatrenda), heroji bez ratova, oni koji su doprineli društvu stvarajući, ne razarajući, oni koji su omogućili da se ova necivilizovana skupina milimetar po milimetar pomera od pećine prema društvu gde ne vladaju očnjaci. Ali mi nismo ispravno i normalno društvo i to je jasno kao dan.

Da se razumemo, nisu uzrok političari, oni su posledica. Nije uzrok pokvaren sistem, on je posledica. Krivi smo isključivo mi, svako pojedinačno i to nikada nijedan političar niti sistem neće ispraviti.

Jutrošnji šok i brutalan šamar sam doživeo kada sam pročitao komentare na vest da je velikom Milanu Mladenoviću ukazana čast tako što je u Novom Sadu jedan prolaz dobio njegovo ime. Što bi rekli - neverica.

Pisanje uz etar, Matriks, Zoran Perin

Hajde malo istorije, za one koji su očigledno rođeni nakon devedesetih, a imaju puno pravo da pljunu na nekoga ko treba da im bude jedan od bastiona kulture. Novi Sad je u celoj bivšoj Jugoslaviji važio za grad sa najsnažnijom alternativnom, punk i rock scenom, grad koji je uvek bio "zapad" i čija scena nije koketirala sa pop i mainstream uticajima. Grad koji je bio sinomim za otvorenost uma, širokost pogleda njegovih ljudi i tolerancije. Upravo je taj grad iznedrio neka važna imena a ako ne znate koja - guglajte, jer ionako samo to znate. Međutim, nešto strašno se desilo tom gradu tih devedesetih nešto što je učinilo da se njegova mainstream kultura (koja je bila alternativna) povuče na margine i ustupi mesto nekima čije mesto nije na našim stranama, ni u pomenu.

Vest da je Milan dobio prolaz me je izuzetno oduševila jer je to jedna mala, sitna nada, da se možda stvari menjaju nabolje. Možda je ipak taj kultni Novi Sad počeo da se trza iz ružnog sna i možda je ponovo vreme da neki pametni, kreativni ljudi dobiju priliku da se njihov glas čuje. Možda će Novi Sad moći da ponovo postane bastion rokenrola i alternative.

E sada, ovaj tužni i ružni deo. Na našoj Facebook strani, dakle na stranici jednog magazina koji se uglavnom bavi rokenrolom, naginjući pre svega ka metal, punk i tvrđem zvuku, osvanuli su komentari upereni protiv pomenutog događaja, odnosno protiv samog Milana Mladenovića.

Ljudi, šta je vaš problem? Jasno mi je da postoje ljudi koji ne mogu da svare zvuk EKV i to pozdravljam. Istina, taj bend nikada nije bio za svačiji ukus i valjda je baš zato toliko kolosalan. Bend koji se nikad nije dodvoravao - zato je valjda uvek bio alternativan, čak i u vreme kada je punio hale (podsetimo tada su mainstream bili Crvena Jabuka, Plavi orkestar i Bjelo Dugme). Bend koji je pevao o stvarima o kojima tad niko nije smeo da peva, bavio se filozofijom altruizma, širio ideju mira, kosmopolitizma, ali u isto vreme voleo i slavio nacionalni identitet na jedan zdrav način. U vreme kada je većina pevala o četnicima, ustašama, partizanima i huškala jedne na druge, zadrigle u slepu mržnju, EKV je vrištao moleći da se ljudi ne mrze, da ne postoje podele i da smo svi jedan isti narod. Samo dvadeset godina kasnije, na toj istoj zemlji iznikli su oni koji su sposobni da pljunu i zgaze zaostavštinu ovih divova.

O veličini i kolosalnosti benda EKV i ličnosti Milana Mladenovića, kao i njegovom značaju za srpski (jugoslovenski) rokenrol zaista je suludo trošiti reči. Nažalost, trend tablodinosti je uzeo maha pa je bitnije da li je neko umro od ovoga ili onoga nego šta je ostavio za sobom.

Glavni adut protiv rada EKV, sa kojim verovatno ove persone nisu ni upoznate, jeste droga. Hajdemo jedno pošteno pitanje: a da li vi, komentatori, koristite droge? Da li pijete? Da li pušite? Hajde da malo raščivijamo ovu kolosalnu hipokriziju.

Ako je to što su dotični koristili drogu toliko katastrofalan problem po vas i ne možete da ih smislite, šta ćemo sa Hendriksom, Dorsima, Bitlsima, Stonsima, Cepelinima, Kleptonom, Flojdima, Sabatima, Pistolsima, Metalikom, Megadetom ... praktično svakim bendom na svetu?! Da li je poenta rokenrola šta je koja osoba lično radila sa sobom ili šta je ostavila iza sebe?

Daleko od toga da podržavam upotrebu bilo kakve vrste narkotika, alkohola ili cigareta. Ko me zna lično zna i šta mislim o tome, ali to nije tema ove kolumne.

Ukratko, treba da vas je sramota. Vi niste rokenrol, vi ne shvatate rokenrol, vi ste sve ono lažno i pokvareno protiv čega se rokenrol bori. Vi ste ti koji trujete i ubijate taj isti rokenrol koji želite da budete. Duga kosa i fan majica to ne mogu da nadoknade - vi ste šund u duši, vi ste deca Granda, vi ste infiltrirani agenti kiča kojima će kad tad spasti veo dok budete dizali ruke na svadbi/krštenju i zviždali uz cajke.

Umesto zaključka reći ću samo ovo:

Milane, ovo više nije zemlja za sve naše ljude. Desila se šizma i jesen je odavno u našem vrtu. Više nema ni svrhe da se čisti, niko nas više ne posmatra. Najbolje bi bilo da zaboravimo ovaj grad, da prihvatimo ovaj stvarni svet oko nas, da hodamo negde daleko s' vetrom uz lice, da u jednom tužnom karavanu napustimo ovo svetilište zajedno, jer ove olovne godine neće prestati. U mrak smo odvedeni. Tonemo!

Autor: Zoran Perin

Ostavi komentar

Da biste komentarisali na NOCTURNEMAGAZINE.NET (u daljem tekstu NOCTURNE) potrebno je da budete prijavljeni na svoj Facebook nalog. Svaki korisnik odgovara za svoju izjavu (komentar) i izjave (komentari) korisnika ne odražavaju mišljenje NOCTURNE-a. Takođe, NOCTURNE ne garantuje za tačnost informacija u komenatrima korisnika. NOCTURNE zadržava pravo da bez upozorenja obriše svaki komentar koji sadrži reči mržnje, rasizma, povrede ljudskog dostojanstva ili bilo kakvog drugog oblika nepoštovanja i ugrožavanja drugih.