Kolumne

Pisanje uz etar - Matriks
19.06.2015. | |

Voleli naučnu fantastiku ili ne, morate odati priznanje ovoj književnoj branši za sposobnost da distorzira, zakrivi i začini realnost pretvorivši je u ono što je mnogo strašnije od nadrealnosti: vrlo malo iskrivljenu realnost. Upravo to iskrivljenje, taj matriks, je ono u čemu, po svemu sudeći, svi mi živimo, a šta i ko se krije iza svega i zbog čega ostaje još i manje bitna činjenica.

Da, svi mi obitavamo u matriksu, mreži laži i deformisane realnosti koja je do te mere suptilno istkana i uređena da više ni oni najoštroumniji ne mogu da kažu gde je granica tog i stvarnog sveta ... ako je uopšte i ima!

Ne želim niti ću da u ovoj kolumni prepričavam veliko filmsko ostvarenje zasnovano na noveli brata i sestre Wachowski, ali ću izneti paralelu koja je utopila ovaj svet u distopiju koja će verovatno rezultirati slavljenjem jedine prave utopije, a potpom i slomom, revolucijom, uspostavljenjem sistema koja će ponovo voditi u neku novu utopiju preko distopije ... sve vam je jasno, sve se ponavlja u gotovo preciznim krugovima. Izgleda da jedino mi, jedini svedoci i akteri ovog morbidnog procesa to ne vidimo.

A i zašto (kako) bi? I ovog puta matriks koji nam uspostavlja međe je satkan od najčvršće, najsnažnije i najimunije materije znane čoveku: ubeđenja da je nešto onako kako nije. Samim tim, svako od nas (sa malo izuzetaka) velikodušno doprinosi građenju tora oko nas samih, pletenju žice oko naše kuće i tkanju poveza za oči. Mi smo ti koji traže đavola, a on je došao po pozivu.

Sva sredstva su odavno istrošena ali bagri to ne smeta jer zna da je ono besplatno najefektnije i ne libi se da upotrebi to. A to je reč, govor, laži, perfidne i zlokobne "reči i rečetine" koji bacaju nas i u koju se ogromna većina peca i mrsi.

Pisanje uz etar, Matriks, Zoran Perin

Ono u čemu bagra JESTE uspela je širenje bolesti koja se zove negativizam. JESU uspeli da nam svima stave cinični mračni filter na oči, JESU uspeli da o svemu mislimo sa zadrškom, da sumnjamo da je sve negativno i usmereno protiv nas, JESU uspeli da nas isparanoišu i da se ubedimo da su cevi čitavog sveta uperene protiv nas. JESU uspeli da nas ubede da je kriv neko drugi (prethodni, jel) i da ako se odreknemo još samo malo da će nam biti odlično. Zapravo, toliko odlično da nam je neprijatno.

No, ne leži krivica samo na njihovim (prljavim) rukama. Dobar deo tog sramnog bremena nosimo i mi. Upravo mi koji su od čitavog (odličnog) koncerta najveće pop zvezde danas čuli skandalozno-šokatno-majku-mu-američku-drogerašku pozdrav "Dobro veče Zagreb".  To je bilo toliko veliko i strašno, da zaslepi dva sata spektakla, nastupa i muzike koja se ne čuje baš svaki dan na ovim prostorima. Nema veze što je čovek pokušao da kaže "Zdravo" i razumljivo nije baš uspeo - jer, gle čuda, čovek nije Srbin (da, zamislimo da postoje i nesrbi na planeti!). Tabolidne uši su čule šta su želele i za njih je jedan spektakl završen, a drugi, mnogo masniji tek počinje.

Upravo ovo je deo matriksa o kome pričam, o toj mreži laži u koju smo svi upetljani. Upravo to je esencija distopije u koju tonemo i koja će nam doći glave i brade svima. Senzacionalizam je postao najplaćenija i najkupovanija roba, naši prazni stomaci više ne žele hleba jer su naše prazne lobanje otkrile da je ništa mnogo ukusnije kada se začini senzacijom i da za skretanje misli sa zvuka krčanja creva ništa nije bolje od toga da li je nekoj fuksi ispala dojka na TV-u ili da li je onaj amerikanac rekao da smo mi Zagreb. Pa kako je bre mogao da nas pomeša! I to baš sa njima!

Živimo u društvu koje se od zločina brani falisifikovanjem, podmetanjem i "preuzimanjem odgovornosti" kada je jasno da nema konsekvenci; u društvu u kome ne postoji ni jedan atom morala, časti, empatije niti iskrene namere usmerene na opšti boljitak; u društvu gde nepismeni okružuju sebe klanovima nepismenih ne bi li stvorili kritičnu masu kojom će pokušati da vladaju "za opšte dobro i napredak". Koliko još puta treba da pročitamo ista sranja da bismo uključili mozak? Na koliko još laži smo spremni dok ne prsnemo i ne postavimo pitanje "ma dokle bre više"? Koliko još subliminalne mržnje i moždane diverzije treba da istrpimo dok poslednjem do nas ne postane jasno da je smisleno trovan?

Koliko je još senzacija potrebno da zaboravimo na ovu fizički potkrepljenu realnost i ne preselimo se svi u kompletu na životinjsku farmu gde su samo svinje ravnopravnije o ostalih životinja?

Za kraj, neću ostaviti nikakav citat ispod teksta - ostaviću samo video za pesmu čije reči ako ne znate ili ste nesrećni predsednik jedne nesrećne države koji u toku svoje izborne kampanje pušta upravo ovu pesmu ("jer je cool i lični na bunt!") ili ste promašen slučaj - u oba slučaja ne govorimo istim jezikom.

Autor: Zoran Perin

Ostavi komentar

Da biste komentarisali na NOCTURNEMAGAZINE.NET (u daljem tekstu NOCTURNE) potrebno je da budete prijavljeni na svoj Facebook nalog. Svaki korisnik odgovara za svoju izjavu (komentar) i izjave (komentari) korisnika ne odražavaju mišljenje NOCTURNE-a. Takođe, NOCTURNE ne garantuje za tačnost informacija u komenatrima korisnika. NOCTURNE zadržava pravo da bez upozorenja obriše svaki komentar koji sadrži reči mržnje, rasizma, povrede ljudskog dostojanstva ili bilo kakvog drugog oblika nepoštovanja i ugrožavanja drugih.