Kolumne

Pisanje uz etar - Doba plagijatora, apatije i sunovrata čoveka
31.07.2014. | |

Ne volim pompezne naslove, tačnije mrzim ih. Obično pompezni naslovi ispod sebe nose ništa, praznu slamu, prodavanje magle i kvazi informacije. Obično su traćenje mastila (ili bajtova u digitalnom svetu) ali i vremena čitaoca a svojom praznošću i bezličnošću pune glavu prazninom i nebitnošću u koje svi mi tonemo iz dana u dan.

Nisam siguran da li mogu i da li trebam da krivim svakog od nas pojedinačno. Imamo taj dar, tu potrebu i glad za učenjem, za napretkom, za upijanjem informacija koje žudimo da sintetišemo u nešto novo i da kroz to svako od nas pojedinačno, a zatim i na globalnoom nivou, rastemo, menjamo se i postajemo srećniji, bolji zadovoljniji. A da li se to dešava?

Industrija (ovde ubrajam politiku, svet zabave, estradu, crkvu, itd.) je shvatila da je čovekova želja za učenjem i saznavanjem toliko snažna da će da proguta mnogo što šta i da uradi mnogo što šta za koji kilobajt informacije. Naravno, plasiranje smislenih i korisnih informacija je daleko teži i mukotrpniji (čitaj: skuplji), a na kraju i opasniji posao od publikovanja smeća tako da je ono što ostane čista ekonomija.

E sad, da li je konsekvenca svega ovoga bila planirana ili se radi o kolateralnoj šteti, ostavljam naučnicima u budućnosti u amanet da rasprave. Ono sa čim mi danas živimo je virus apatije, jedna nova zaraza koja preplavljue svet i na koju niko nije i ne može više da bude otporan. Kako je došlo do ovoga?

Pisanje uz Etar, Zoran Perin

Kao što sam već napisao iznad, naš mozak "žvaće" junk food po ceo dan i uglavnom se naši mozgovi time hrane, hteli mi to ili ne. Postajemo toliko zasuti informacijama da naša aritmetičko-logička ni ne može sve da obradi, a kamoli da emocionalno preživi svaku i da iz nje apsorbuje nešto korisno i to ugradi u naše biće. Vremenom, razvijamo rezistentnost na svaku novu vest i nesposobnost da reagujemo na istu. Drugim rečima: otupljujemo i prestaje da nas bude briga. Da nije tako, kako bi se dešavalo sve ovo što se dešava? Kako bi taj neki polusvet povlačio konce na svim meridijanima, uticao na živote miliona, dovodio ljude u situacije da se kolju i ubijaju za priče, mitove, izmišljenje podele, da se mrze zbog glupih razloga, da rade danonoćno za koricu hleba, da obožavaju imbecile ... Jasno je, neko je shvatio kako da najveći dar čoveka okrene protiv njega samog i u pogrešnom smeru i od toga napravi odličan posao.

Ako vas intrigira deo o plagijatorima u naslovu, evo dođosmo i do njih. Ne zamerite, uvod je morao da bude duži i širi jer je tema daleko od bezazlene. Opšte otupljivanje i apatija su u punom jeku a pojava plagijatora je još jedan indikator. Ne verujete?

Da se razumemo, plagijat nije stvar koja je izmišljena u 2014. godini, to je verovatno nešto što postoji od kada postoji i sam čovek, ali je društvo i civilizacijski sitem hiljadama godina unazad znao da kazni ovu pojavu i da marginalizuje pojedince koji se bave ovom rabotom. A danas? E tu smo! Danas su oni na čelu država, zvezde u medijima, tema za uz kafu i piće ... jednom rečju oni su estradne zvezde današnjice. Ne pričam ovde isključivo o ljudima ukaljanim u politiku, da pojasnim. Pričam o plagijatorima na svim poljima koji su, umesto da budu marginalizovani, kažnjeni i uklonjeni, postali svakodnevnica na koju oni normalni sležu ramenima, a oni malo manje normalni, reaguju padanjem u trans i veličanjem.

Vidite, sad se vraćamo na priču o otupljivanju. Upravo zato što su naši mozgovi previše siti kojekakvog masnog bullshit-a, ne možemo više da se uzbuđujemo i reagujemo što je ministar plagirao svoj doktorat, isto tako kao što ne možemo da osudimo bend koji je bez blama (i to ne prvi put!) pokrao neki drugi bend ili par drugih bendova. Zašto uopšte da ih i osudimo? Neko zarađuje velike pare zato što je plagijator, neko vodi društvo jer je plagijator, pa šta je onda jedan bendić koji se prsi sa tuđom muzikom i loži se da je napravio najveću stvar na našoj maloj sceni.

I opet, normalni i upućeni će da slegnu ramenima jer ne mogu više da se troše objašnjavajući bezobrazluk drugih. Oni malo manje normalni ili neuki će da veličaju plagijatora. Kao što sam već napisao u nekoj od prethodnih kolumna, svet tone u septičku jamu konstantnim ubrzanjem a mi smo tu da guramo konstrukciju nizbrdo i izgleda da nam mnogo dobro ide.

Ipak, nazovite me optimistom, ali nekako verujem i osećam da dolazi promena, da će se u jednom momentu nakupiti kritična masa onih koji će reći "Odjebi" svakom plagijatoru, trovaču, diktatoru, speltkarošu, poltronu, marioneti, kao i sistemu koje je tu zarad održavanja samog sebe i parazita koji se hrane kroz isti. Verujem da će doći do sumraka nabrojanih, da će mehur apatije koji nas je zarobio pući i da će se čovečanstvo (ili onaj deo čovečanstva koje tako izabere) podići i početi da se bavi važnim stvarima i prestati da toleriše podvale u bilo kom smislu. Način na koji će se to desiti ne mogu da pretpostavim, ali kao i svako rođenje i stvaranje, pretpostavljam da će biti bolan i mučan. Ali tako i dolazimo na svet i tako ga najčešće napuštamo, zar ne?

"See my shadow changing,
Stretching up and over me.
Soften this old armor.
Hoping I can clear the way
By stepping through my shadow,
Coming out the other side.
Step into the shadow.
Forty six and two are just ahead of me. "

Autor: Zoran Perin

Ostavi komentar

Da biste komentarisali na NOCTURNEMAGAZINE.NET (u daljem tekstu NOCTURNE) potrebno je da budete prijavljeni na svoj Facebook nalog. Svaki korisnik odgovara za svoju izjavu (komentar) i izjave (komentari) korisnika ne odražavaju mišljenje NOCTURNE-a. Takođe, NOCTURNE ne garantuje za tačnost informacija u komenatrima korisnika. NOCTURNE zadržava pravo da bez upozorenja obriše svaki komentar koji sadrži reči mržnje, rasizma, povrede ljudskog dostojanstva ili bilo kakvog drugog oblika nepoštovanja i ugrožavanja drugih.