Kolumne

Pisanje uz etar - Ko kome duguje... i zašto?
10.04.2014. | |

Moram priznati da sam se malo ulenjio po pitanju kolumne. Nije to zapravo lenjost, već hroničan nedostatak vremena koji utiče i na mnoge važnije stvari od kolumne na portalu. Upravo taj nedostatak vremena i stalni osećaj da nešto nekom dugujem, da nešto nisam završio, da ne mogu mirno da spavam učinio je da me zasvrbe prsti i da se bacim na tastaturu.

Interesantno je ovo novo doba u kome živimo. Ne, neću govoriti o tehnologiji, iako je ona okupirala dobar deo svih nas i to u tolikoj meri, da mi se čini da viđam više androida nego ljudi na ulicama. Ono što je možda i fascinatnije od tehnologije jeste ljudska svest, koja je započela adaptaciju i evoluciju u smeru nečega što se nije moglo naslutiti pre samo 20 godina.

Rekao bih da je svest ljudi zauzela očekivani pravac, a to je isti onaj na kome počiva čitava vasiona (za one koji ne veruju da postoji dirigent na oblaku koji upravlja ovim malim parčetom na kome obitavamo): maksimiziranje rezultata uz minimiziranje ulaganja. Tako jednostavno, zar ne? Ipak, koliko god da je neko ko se bavio istraživanjem sudara i učinka tog sudara malog čoveka i velike tehnologije, očekivao sve ovo, verujem da je rezultat iznenadio.

Pisanje uz Etar, Zoran Perin

Užasna stvar koja se isplivala ovom novom tehnološkom evolucijom jeste smanjivanje empatije kod ljudi, uzdizanje sebičnosti i porast egocentričnosti. Ne bih se složio sa tezom da je to ikada i iščezlo iz čoveka, već je verovatno bilo potisnuto društvenim stegama, načinom života, praktičnošću koja je lupala malog čoveka kada god bi ovaj pokazivao očnjake jer je zbog toga ostajao praznog stomaka. Danas, eto, izgleda da prazan stomak nije više problem, a nekom čudnom spregom kad se puni stomak  prazni se glava. Nikada u ravnoteži - usud čoveka.

Sve više me nervira otuđenost ljudi, nedostatak bazičnog strpljenja, netolerancija, žurba, očekivanje da se sve momentalno reši, stvori, objavi ... a shvatate li odakle to potiče? To potiče iz ovog našeg paralelnog univerzuma gde je sve na klik daleko, gde se sve izvršava i završava u milisekundama, gde hardver nema dušu, ćud, probleme, rapsoloženje. Tu smo naučili da sve bude momentalno servirano i da smo mi centar sveta oko koga se sve vrti, koga treba uslužiti istog momenta i zadovoljiti mu svaku najdebilniju i najbespotrebniju potrebu.

U svakodnevnom životu ovo se ogleda u svakoj situaciji kada naš stelarni sistem naleti na drugi centar stelarnog sistema, na drugu osobu. Verujem da ljudi ne mogu, ne, ustvari neće (jer i zašto bi) da sagledaju sa čime se susreće jedna redakcija nekih rock novina (web portal, da budemo precizniji). Baveći se ovim čime uspevam da se bavim pored svih drugih obaveza, shvatio sam da sam nekim čudom (ovde pričam u jednini, a mislim na celu redakciju) u obavezi prema nekome, da im prosto dugujem i da sam obavezan i primoran da služim. Ček ček ček. Da, dobro ste pročitali. Pored ulaganja napora, krađe vremena sebi i sebi dragim osobama, odricanjem od posla i ulaganjem enormno mnogo rada za 0 dinara ikada, ja sam još stavljen u položaj da budem dužan da Janku, Žiki, Marku, Peri, Miki, uslišim svaki hir, odmah, bez oklevanja. Da vas pitam: da li vi mislite da je to normalno? Da li je zaista taj neko sa takvim stavom vredan bavljenja? Da li treba ulagati u takvu osobu i sekundu vremena?

Sa druge strane, osobe tog kalibra će biti prve u redu da pljunu, da ocrne, da zgaze bilo šta jer šta su one pa uradile da bi osetile težinu nečijeg napora jer nisu naučile na težinu svog znoja. Evo glupog i vrlo konkretnog primera: svako bi da se meša u uređivačku politiku portala, svako bi da kaže kako smo ovakvi ili onakvi, kako to nije onako kako je zamislio ... a pre samo 2 godine mi ugasismo štampano izdanje koje je koštalo pišljivih 200 dinara i izlazilo jednom u 3 meseca. Dakle, to je oko 66 dinara mesečno, a časopis se ugasio jer je postao neisplativ. Da li bilo kome pametnom treba neka reč preko?

Vraćam se sada na priču iznad. Kriva je ova kriva evolucija čoveka, ona koja je navikla majmunove potomke da sve treba da bude džaba osim posla koijm se konkretni majmunov potomak bavi. U ovom ludilu se odmaklo toliko daleko da se pojavljuju komentari gde "fanovi" otvoreno traže od benda besplatan download. Ej?!

Kao što sam već napisao, svet se toliko izdeformisao da izgleda oni koji ništa ne rade i ne doprinose stiču poziciju da zlostavljaju one koji rade i da bezobzirno grabe plodove tuđeg rada, koje potpom bacaju i gaze, jer ni ne shvataju šta im je dato.

Za kraj, himna našeg univerzuma u raspadanju, društva koje postaje neodrživo zahvaljujući svakoj jedinki koja vuče na svoju sebičnu, samoživu nastranu stranu.

"Uncreation, the Evolution in reverse,
Uncreation, the death of Universe"

Autor: Zoran Perin

Ostavi komentar

Da biste komentarisali na NOCTURNEMAGAZINE.NET (u daljem tekstu NOCTURNE) potrebno je da budete prijavljeni na svoj Facebook nalog. Svaki korisnik odgovara za svoju izjavu (komentar) i izjave (komentari) korisnika ne odražavaju mišljenje NOCTURNE-a. Takođe, NOCTURNE ne garantuje za tačnost informacija u komenatrima korisnika. NOCTURNE zadržava pravo da bez upozorenja obriše svaki komentar koji sadrži reči mržnje, rasizma, povrede ljudskog dostojanstva ili bilo kakvog drugog oblika nepoštovanja i ugrožavanja drugih.