Kolumne

Pisanje uz etar - Pečenja i rakije ...
29.12.2013. | |

Zastrašen, ponižen, uvređen, zatečen, dotučen, zgrožen, zgažen, besan.

Ovo su neki od prideva koji mi prvi prolaze kroz um kada, na sada već svakom ćošku, vidim rađanje i uzdizanje jednog od najgorih tumora svakog društva: nacionalizma, fašizma, ekstremizma, šovinizma, nacizma ... Zovite to kako hoćete i gubite vreme na semantičke raspravke koliko hoćete, ali sami znate koliko je seme zla bilo koji "-izam" u ovom kontekstu.

Puno je fekalija proteklo našim istorijskim kanalima, a ono gde svi mi grešimo je činjenica da se istorija ipak ne bavi samo ličnostima, vladarima i njihovom bulumentom, pa će, jednog dana kada ovo olovo iz naše krvi iščezne, neko staviti prst na čelo i upitati se kakvi su to preci bili koji su dozvolili sebi da njima vladaju oni koji su vladali i da ih zamajavaju onim čime su ih zamajavali; kakvi su to preci koji su generacije potrošili na mržnje i traženje krivca u drugima.

Kada se pomenuto desi (a desiće se, prosto mora po fizici stvari) neće, nažalost, biti spomenuti svetli primeri, neće se knjige baviti ljudima koji su voleli, pomagali, koji su imali široke vidike i nisu se tripovali da će im neko ukrasti zemlju zato što se preziva drugačije ili je ne-daj-bože drugačije boje kože!

Pisanje uz etar, kolumna koju piše Zoran Perin

A zašto ovakav naslov kolumne, pitate se? Ako niste shvatili odmah, onda 5 minuta u ćošak jer ste propustili novi album Goblina, u kome su Golub i kompanija zveknuli takav šamar srBskom populusu da će da se puši narednih 10 godina.

Ne mogu a da ne budem besan kada vidim poplave kvazi-nacionalizma, kvazi-fašizma, kad polupismeni marginalci krenu da uzdižu svoju naciju, ne znajući zapravo ništa o njoj, ne znajući za više od dva datuma u svojoj istorji, ne znajući ništa o svojoj kulturi, ne znajući kada se "ne" piše zajedno ... Ne mogu da ne budem besan kada se proliva bezrazložna mržnja na sve što nije naše, kao da nešto zapravo jeste, kada se mrzi i poziva na uništenje svega što je tuđe, jer čim je tuđe odmah je loše i ugrožava našu divnu poštenu zajednicu.

Koliko treba biti slep, opčinjen ili prosto glup za ovako nešto? Pitam se koja je to kritična masa gluposti u mozgu koja će staviti veo na oči da pojedinac ne vidi kako mu majka Srbija zbog koje je naškrabao grafit na zidu i postavio tri statusa na Fejsbuku kako voli ćirilicu, mrzi amerikance i klasik "Kosovo je Srbija", ništa nije dala a uskratila je sve što je mogla i kako ne prestaje da sisa iz njega sve što može ... a ne, čekajte! Pa ona od njega nema šta da sisa, jer je on po svoj prilici nezaposlen, dokon, nema mu se od čega naplatiti porez. Nije išao u vojsku jer je to gubljenje vremena, a mnogo voli Zvezdu ili Partizan ili koga god i on je stvarno pravi patriota. Misli da je Kosovo srce Srbije, iako da budemo iskreni pojma nema ni gde je Kosovo (verovatno ni šta je), a ni geografija Srbije mu nije baš bliska.

Da se ogradim, pošto nam svuda samo ograde i izvinjenja trebaju ne bi li se osećali neograđeno, slučaj iz prethodnog pasusa nije generalizacija i ne mislim da je svaki primerak baš takav.

Ako se pitate kakve veze ovo sve ima za onim zbog čega smo ovde (muzika, verujem) evo vam i odgovora. Sve ima veze, sve je povezano i uvezano u tkanje koje nas prožima i seže daleko iza i ispred nas. U okruženju u kome buja tumor, ljudi sa univerzalnim umom, sa pozitivnim i širokim stavom bivaju marginalizovani i prelaze u dekadente. Takvo društvo postaje jalovo i prestaje da nedri dela koja će odzvanjati u generacijama koje dolaze. To društvo dolazi u sukob sa samim sobom i sa komšijama, to društvo pada u krizu identiteta, slepo verujući u jedan fabrikovan i maliciozan identitet i samo retki stvaraoci uspevaju da ga nadžive i ostave seme nade pokoljenima koja dolaze. Samo se setite, ali ne vi što znate samo jednu istoriju, nego vi koji ste sposobni da pročitate više od jedne verzije svake istorije.

I tako, dok tonemo u septičku jamu konstantnim ubrzanjem, sve je više onih koji postaju svesni koliko je ova jama sjajna, kako je moramo voleti jer nam je dala sve i kako su svi ostali budale, nastrani, zli, nesrećni. Pomozite mi da nađem reči za ovo, ja ne umem!

Za kraj, umesto tradicionalnog citata iz pesme (koji ću ovog puta preskočiti jer moju kolumnu čitaju neki ljudi pred kojima mi vaspitanje ne dozvoljava da psujem) poslušajte stihove ispod:

Autor: Zoran Perin

Ostavi komentar

Da biste komentarisali na NOCTURNEMAGAZINE.NET (u daljem tekstu NOCTURNE) potrebno je da budete prijavljeni na svoj Facebook nalog. Svaki korisnik odgovara za svoju izjavu (komentar) i izjave (komentari) korisnika ne odražavaju mišljenje NOCTURNE-a. Takođe, NOCTURNE ne garantuje za tačnost informacija u komenatrima korisnika. NOCTURNE zadržava pravo da bez upozorenja obriše svaki komentar koji sadrži reči mržnje, rasizma, povrede ljudskog dostojanstva ili bilo kakvog drugog oblika nepoštovanja i ugrožavanja drugih.