Izveštaji

Dropkick Murphys i Slapshot u Domu omladine – Bostonska invazija na Beograd
08.02.2017. | |

Ne sećam se kada je prethodni put neki koncert u Srbiji rasprodat za samo 72 sata. U stvari, ne da se ne sećam, nego sam gotovo sasvim siguran da se to nikada nije dogodilo. Ako i jeste, ta informacija bi za mene predstavljala veliko iznenađenje. Bend kome je ovo pošlo za rukom jesu bostonski velikani i jedan od nosilaca celtic punk zvuka - DROPKICK MURPHYS.

Od ranije sam znao da ovaj bend ima ogromnu i vernu bazu fanova kod nas. Svaki njihov koncert u region bio je ispraćen od strane fanova iz naše zemlje, ali ipak nisam očekivao ovako nešto. Ovako brzo rasprodat koncert i potražnja koja do poslednjeg dana nije jenjavala podigla je očekivanja na veoma visok nivo, koji je bilo teško dostići. Ipak, Dropkick Murphys nisu bilo ko, a međusobno upoznavanje prošlo je kako su i jedna i druga strana mogle samo da požele.

 Slapshot, foto Ksenija Rosić
*** klikom na fotografiju otvarate galeriju sa nastupa benda Slapshot ***

Ipak, ne treba zaboraviti bend koji je prvi stupio na binu. Premijerni dolazak Marfija pomalo je bacio u drugi plan bend koji je na turneji sa njima, a koji već decenijama nosi kultni status. Prvi na binu stupio je bostonski hardcore sastav SLAPSHOT. Povratnici u prestonicu Srbije imali su nezahvalan zadatak. Hardcore mašina vrlo specifičnog, i ne svima prijemčljivog zvuka imala je zadatak da zagreje publiku najrazličitijih profila - od pankera i pristalica hardcore žanra, preko metalaca, fanova irske muzike, sve do navijača.

Bend možda nije više aktuelan i ne zvuči kao što je zvučao pre 20 ili 25 godina, ali oni koji vole ovakav zvuk mogli su da uživaju u odličnom nastupu. Bend je još uvek pun energije, deluju željni svirke, a kako su i sami rekli, ponuda za turneju sa Dropkick Murphys bila je nešto o čemu nisu razmišljali duže od nekoliko sekundi. "Zakucavačkom" svirkom kroz četrdesetak minuta pokrili su dugotrajnu karijeru, kombinujući stare favorite sa nekim novim pesmama, pa smo tako čuli “No Friend of Mine”, “I’ve Had Enough”, “Watch Me Bleed”, “What’s At Stake”, “I Told You So”, “Hang Up Your Boots”

Dropkick Murphys, foto Ksenija Rosić
*** klikom na fotografiju otvarate galeriju sa nastupa benda Dropkick Murphys ***

Bend nije mnogo komunicirao sa publikom između pesama, ali iskoristili su priliku da se podsete prošlog koncerta, kao i da pomenu da je njihov tim iz Masačusetsa osvojio Super Bowl, što publika nije shvatila kao preterano važnu informaciju. Drugi deo nastupa doneo je pesme poput “16 Valve Hate”, “Old Tyme Hardcore”, “Silence” i “Chip on My Shoulder”, koje je publika spremno dočekala.

Nakon nastupa prvog benda i kraće pauze, vrlo brzo je bilo jasno šta nas očekuje do kraja koncerta. Već sa prvim taktovima himne “If The Kids Are United” koja je krenula sa razglasa, publika se uključila sa horskim pevanjem, da bi nakon pada zavese i početka “The Lonesome Boatman” potpuno podivljala. Već “Rebels With A Cause” dočekana je prvim šutkama, dok je Jeff DaRosa sa svojim bendžom ekspresno završio u prvim redovima. Ništa slabije nije dočekan ni hit “The State Of Massachusetts”, kada je zapaljena prva i poslednja baklja večeri.

Pevač Al Barr fantastično je upravljao publikom i komunicirao sa njom, uz neverovatnu energiju. Da ne znam da čovek ima 48 godina, bio bih ubeđen da je makar 20 godina mlađi. Bend je odlično kombinovao pesme, pa su se tako naizmenično čule malo one malo starije poput “The Warriors Code” i “Going Out In Style”, novije poput “Blood” ili ”First Class Loser” ili tradicionalne pesme kao što je “The Wild Rover”, tokom koje su razvijene i prve zastave – kako one irske, tako i one fudbalskog kluba Celtic.

Dropkick Murphys, foto Ksenija Rosić
*** klikom na fotografiju otvarate galeriju sa nastupa benda Dropkick Murphys ***

Zanimljivo je da su nove pesme već pronašle put do domaće publike, pa su tako velikom većinom otpevane zajedno sa bendom. Simpatičan momenat desio se tokom obrade “You’ll Never Walk Alone”, kada se na video bimu iza benda ispisivao tekst pesme. Ne znam za ostale, ali u tom trenutku pomislio sam kako je tako nešto možda potrebno američkoj publici, ali da u Evropi, bar kada je ta pesma u pitanju, za tim nema potrebe.

Bend je nizao “Johnny, I Hardly Knew Ya”, ispraćenu pokušajima velike šutke, doduše ne preterano uspešnim zbog stepenica na podu sale, te urlanjem svih prisutnih, “Paying My Way” i “Barroom Hero”, ispraćene zajedničikim pevanjem, da bi onda usledilo nešto što svako ko voli muziku i koncerte mora barem jednom u životu da doživi. “Rose Tattoo” orila se iz svakog grla u Sali, ruke su bile visoko u vazduhu i kao da se sve u tom trenutku stopilo u jedno. Bend nije stao, nego je odmah nastavio žestoko sa “Out Of Our Heads” i “Worker's Song”.

Grmljavina basa označila je novi tektonski udar na veliku salu Doma omladine – svi su znali šta sledi. “I'm Shipping Up To Boston” ispraćena je ponovo vriskovima svih prisutnih, uz tenziju koja je prštala na sve strane. Mislim da nisam jedini koji je očekivao da će se balkon svakog trenutka obrušiti na nas, ali isto tako mislim da nisam jedini kome to ne bi ni najmanje smetalo. Ne u tom trenutku.

Dropkick Murphys, foto Ksenija Rosić
*** klikom na fotografiju otvarate galeriju sa nastupa benda Dropkick Murphys ***

Nakon ovoga bilo je očekivano da se bend povuče sa bine, ali još očekivaniji bio je njihov povratak. Pokoje “Let’s go Murphys” bilo je dovoljno da se sa bine začuju taktovi “The Boys Are Back”, te da uplovimo u opušteniji deo koncerta, nabijen pozitivnim naelektrisanjem. Nakon pesme za "dečake" usledila je jedna za devojke – “Kiss Me, I'm Shitfaced” tokom koje je bend izveo nekoliko devojaka na binu da plešu sa njima. Kako se ne bi osećale usamljeno, već na sledećoj – "Skinhead On the M.B.T.A” priključuje im se i muški deo populacije i razlika između publike i benda u tom momentu kao da se briše. Za sam kraj ostaje još jedna nova pesma – simbolična “Until The Next Time”, konfete i pozdravljanje sa publikom.

Dropkick Murphys su pokazali zašto su toliko voljeni i čekani u našoj zemlji. Nakon rekordno rasprodatog koncerta i ovakvog prijema ne sumnjam da će se vratiti i da ih nećemo dugo čekati. Već mesecima se na internetu vodi diskusija u vezi sa ovim koncertom, da li je trebalo da on bude održan u nekom većem prostoru. Činjenica je da je atmosfera bila fantastična velikim delom zbog činjenice da su na koncertu bili isključivo oni koji su baš baš želeli da se tu nađu, ali je činjenica i da mnogo ljudi nije uspelo da dođe do ulaznice. Verujem da će vrlo brzo organizator imati priliku za “popravni”, a publika da te svoje tvrdnje i dokaže.

Dropkick Murphys, foto Ksenija Rosić
*** klikom na fotografiju otvarate galeriju sa nastupa benda Dropkick Murphys ***

Autor: Miljan Milekić
Fotograf: Ksenija Rosić

Ostavi komentar

Da biste komentarisali na NOCTURNEMAGAZINE.NET (u daljem tekstu NOCTURNE) potrebno je da budete prijavljeni na svoj Facebook nalog. Svaki korisnik odgovara za svoju izjavu (komentar) i izjave (komentari) korisnika ne odražavaju mišljenje NOCTURNE-a. Takođe, NOCTURNE ne garantuje za tačnost informacija u komenatrima korisnika. NOCTURNE zadržava pravo da bez upozorenja obriše svaki komentar koji sadrži reči mržnje, rasizma, povrede ljudskog dostojanstva ili bilo kakvog drugog oblika nepoštovanja i ugrožavanja drugih.