Izveštaji

Šabački letnji festival 2010
13.08.2010. | |

Šabački Letnji Festival (ŠLF) polako ali sigurno postaje jedan od najznačajnijih muzičkih festivala u ovom delu Srbije. Za osam godina postojanja, ŠLF je ugostio preko 100 izvođača domaće i ex-YU scene, ali i nekoliko stranih. Pored odlične lokacije kao i termina kada se održava, jedna od velikih prednosti ŠLF-a  je to što je ulaz besplatan, te svaki godine privuče puno publike a među njima i fanova i slučajnih prolaznika iz Šapca i okoline, ali i iz drugih gradova, pa čak i država ... ali dosta sa tim zvaničnim novinarskim tonom!

Osmi po redu ŠLF je sam po sebi bio spektakl za našu generaciju koja je rasla na stepeništu gradskog trga i u legendarnim underground kafićima „Zeppelin“, „Raketa“ i „Azil“ ... da ne bi bila priča suviše lokalnog karaktera, pričam o polovini 90-tih godina prošloga milenijuma i o vremenima kada smo slušali one na čiji smo povratak toliko čekali: Gobline!

Za pet dana festivala, publika je imala prilike da vidi odličan program, izuzetno inteligentno i vešto osmišljen balans headlinera, manje poznatih i demo bendova. Od velikih imena, ŠLF je ove godine ugostio Josipu Lisac, Vladu Divljana, Hladno Pivo, Električni orgazam, Atheist Rap i Gobline.

Pohvalno je navesti da su značajno mesto zauzeli mladi šabački bendovi (Eleven, Siempre Peligroso, Sick Soul), rekao bih bendovi u usponu koji su zaista prikazali da imaju šta da ponude publici.

Pored njih, izdvojio bih i jedan deo bendova koje ne znam kako da definišem, što žanrovski a što po trenutnoj poziciji na sceni. Govorim o bendovima Zemlja Gruva,  Dubioza kolektiv, Svi na pod i Autopark. Ovo su verovatno buduće zvezde naše scene, odlični bendovi, odlično usvirani sa nekim novim idejama i novim zvukom.

Sad, reč dve o atmosferi. Kao i na svakom festivalu (pa još kada je besplatan ulaz), u publici se nađu svakakve sorte: od fanova, ljubitelja muzike, slučajih prolaznika, pa i do onih koji dođu da bi pokazali svoju primitivnost. Sasvim sigurno mogu da kažem da je ovih poslednjih ove godine (a za razliku od mnogih drugih godina koliko pratim ovaj festival) bilo jako malo. Da li je to znak da se stvari ipak menjaju na bolje, da stižu neke nove urbanije generacije gde nije više IN biti divalj, ili su se divlji prosto umorili ... ko bi ga znao.

Ono što je mene pozitivno iznenadilo jeste taj neki duh u publici, gde su ljudi đuskali i pevušili i uz harizmatičnu Josipu, igrali uz legendarne new-wave pesmice Vlade Divljana, skakali uz Dubiozu i Pivo i na kraju, napravili spektakl od energije zarobljene u svima nama uz Atheiste i Gobilne.

Da ne bih opisivao kako je bilo kog dana festivala, ja ću se skoncentrisati samo na dva dana ŠLF-a: sreda (Dubioza Kolektiv i Hladno pivo) i poslednji dan (Goblini i Atheist Rap).

Popodneva te srede je već počelo da kuva po gradu: ogroman broj nepoznatih ljudi u starkama i sa konzervama piva u kesama, puno automobila iz drugih gradova je stvarno obećavalo dobar provod. Kada smo stigli na mesto zločina (nekoliko sati pred koncert), videli smo  jako velik broj ljudi i shvatili da su se sjatili ljudi sa svih strana „naše male domovine“ . Broj ljudi ne umem da kažem, ali je bilo stvarno mnooogo sveta. Koncert su otvorili Dubioza kolektiv, bend za koji sam samo čuo, ali ih nisam slušao. Odlična svirka, zapravo, zapanjujuće dobra: energično, oštro i perfektno izvedeno. Osetio sam i cela publika je osetila energiju koja se razliva sa bine i na moje zaprepašćenje, gotovo svi su pevali u glas sa Dubiozom!

Nakon nešto više od sat vremena odličnog prašenja, na scenu stupa Hladno pivo. Za mene kao velikog fana to je bio spektakl, ali moram da priznam da mi se čini da je masa bila nešto inertnija nego na Dubiozi. Pivo je dalo sve od sebe da zagreje iovako vrelu noć i rekao bih da su uspeli, vodeći  publiku ŠLF-a kroz najznačajnije pesme iz svog kompletnog opusa.  U dve reči: fenomenalan koncert!

Za kraj, veče koje smo svi čekali: Atheisti i Goblini. Nakon većeg odstupanja od satnice (gotovo sat i po vremena kašnjenja) na bini su se pojavili Atheist Rap, jedan od nekoliko najvažnijih bendova na srpskoj sceni 90-tih godina. O energiji i stanju publike je izlišno pričati ... bilo je to prašenje kakvo se dugo nije videlo i čulo u Šapcu. Odjednom sam shvatio da su se tu pojavili neki ljudi koje nisam video više od deceniju. Veličanstveno! Uz pozitivu svojstvenu samo Atheistima, sat i po vremena skakanja, šutke, bacanja piva bilo je dovoljno da podgreje atmosferu za veliki come-back ...

I da, onda, nakon 10 godina na binu izlaze legenradni Goblini, bend koji je Šabac zauvek zadužio i proslavio širom ex-Yu prostora, od Makedonije do Slovenije, bend koji je Šabac učinio poznatijim nego bilo ko drugi ... i došlo je vreme da im se Šabac (sa svojim gostima sa svih strana Srbije) zahvali kako dolikuje.  Goblini su za mene uvek bili fenomen: u jednom momentu su postali tako reći mainstream u vremenu koje nije bilo punk vreme nigde u svetu, a posebno ne u Srbiji; svirali su beskompromisni underground i to je u jednom trenutku postalo opšte prihvaćeno.

Od prvog momenta, Golub i kompanija su pokazali da je 10 godina malo uticalo na njih; bila je to čista punk energija, nerafinisana, neobuzdana, nesputana, neumorna. I posle toliko vremena, podsetili su sve nas na to šta je punk, i kako može da se direktno i bez uvijanja kaže šta misliš i osećaš ... i bilo je fenomenalno!

Ređale su se pesme, neke koje smo čak i zaboravili da postoje, a opet smo znali sve reči i osećali taj bunt ... „U magnovenju“, „Daleki put“, „eLeSDi se vraća kući“, „Cipjonka“ ... soundtrack koji je obeležio mnoge mladosti, ponovo sviran i proživljavan. Naravno, bilo je i jako emotivnih momenata kao što su „Tamara“ i „Anja volim te“ koji su, siguran sam, svakog od nas podsetili na neke drage i izgubljene Anje (ili kako već a da se rimuje). Čista emocija, ogoljena, sa razlogom neupakovana ...

I tako, nakon više od sat i po vremena (sa „Anjom“ na bisu) Goblini se oprostiše od publike posle pauze od punih 10 godina. Srećna vest je to što su već ispalnirali mini turneju tako da će ljudi moći da ih vide i čuju.
Moram i da kažem iz svog skromnog ugla da mi je te večeri nedostajalo da čujem bend Džukele i nekako sam gajio nade da će se Leo i ekipa pojaviti makar da odsviraju dve-tri pesme, ali nažalost to se nije desilo.

Zaključak: ŠLF je prerastao u veoma ozbiljan i posećen festival. Uz sve pohvale za organizaciju, dešavali su se propusti koje bih pripisao pre svega tome što organizatori nisu uvideli da se ŠLF izdigao iz gradskog festivala u veoma ozbiljan muzički događaj, te ga i treba posmatrati tako, prvenstveno u smislu logistike i obezbeđenja.

Autor: Zoran Perin
Fotograf: Marko Ristić

Ostavi komentar

Da biste komentarisali na NOCTURNEMAGAZINE.NET (u daljem tekstu NOCTURNE) potrebno je da budete prijavljeni na svoj Facebook nalog. Svaki korisnik odgovara za svoju izjavu (komentar) i izjave (komentari) korisnika ne odražavaju mišljenje NOCTURNE-a. Takođe, NOCTURNE ne garantuje za tačnost informacija u komenatrima korisnika. NOCTURNE zadržava pravo da bez upozorenja obriše svaki komentar koji sadrži reči mržnje, rasizma, povrede ljudskog dostojanstva ili bilo kakvog drugog oblika nepoštovanja i ugrožavanja drugih.