Izveštaji

Anathema Acoustic - Strastveno emotivno poigravanje
30.04.2013. | |

Malo je koncerata posle kojih treba proći kroz mučan proces vraćanja u realnost, jer prave ubedljivi otklon od iste. Akustična izvedba predvođena braćom Cavanagh i Lee Douglas je definitivno bila jedna od takvih. Intimno druženje kroz muziku je vladalo kao dominantna atmosfera, a već uvodnim tonovima osećaji za vreme i prostor su se izvrteli. Zatečeni jačinom doživljenog, samo smo mogli da posmatramo šta nam Vincent, Danny i Lee (članovi benda ANATHEMA) rade, nepomični i zanemeli.

anathema_bg

Početak, „Thin Air“, tri izvođača i nekolicina žica, a emitovanje dalekovoda. Višestrukim saglasjem na nivou interpretacije vođeni smo kroz besprekoran scenario koji nam je ova trojka prezentovala. Tehnički aspekti izvedbe se ne dovode u pitanje, bili su očekivano istančani. Kada u rukama imate ovakav talenat i veštinu, očigledno vam ništa više nije potrebno da stvorite prasak. Usledila je „Deep“ gde se ušuškanost nastavila u nepomičnom  zanosu. Uz uvodne akorde „Untouchable“ publika u svojoj sleđenosti uspeva da odreaguje burnim aplauzom. U trenutku se trgnula, došla k sebi. Ili otišla od sebe. 

Danny-ev komentar da bi voleo sa celim bendom da odsvira sledeću pesmu istovremeno je praćen mističnim obrisima zvuka gitare. Negde u toj sinesteziji postalo je jasno da je ovo uvertira za nešto veliko. Nemilosrdno i božanstveno, ova sinhrona trojka daje drugačiju dimenziju prepoznatljivoj „Forgotten Hopes“. Lepota i intima ove akustike kulminirala je tokom „One Last Goodbye“.  Pozvana da podjednako učestvuje, publika više nije bila posmatrač, već sastavni deo ovog uzvišenog scenarija. „I still feel the pain... I still feel your love...“  je otvorilo Pandorinu kutiju.

anathema_bg

Prijalo je što su se latili i nešto starijeg opusa i uspešno ga prilagodili ciljnoj atmosferi. Provukli su, kao što nam je i nagovešteno, obrade kultnih sastava, ali je težište doživljaja ipak ostalo na autorskim pesmama. Servirali su nam „Fragile Dreams“ za kraj, nakon čega je sve osim viđenog i doživljenog, elegantno palo u zaborav. Jedno prijatno iznenađenje bio je nastavak interakcije sa publikom čak i kada je koncert bio završen. Naime, spontano ili planirano, usledilo je neobično druženje sa svima iz ekipe, koje je zaokružilo veče kao jedan poseban doživljaj.

anathema_bg

Kada se osvrnemo na Anathema zvuk iz nezaboravnog “The Silent Enigma“ perioda i uporedimo ga sa upravo doživljenim, dobijamo potvrdu da je muzika intenzivan proces stvaranja i višedimenzionalnog sazrevanja. Nakon što su nas ponovo uverili u svoj kreativni doseg, postavlja se pitanje šta će nam ovi muzičari, a pre svega umetnici, ponuditi u budućnosti.  Složićemo se sa Danny-evom željom da nam se narednim nastupom predstave u punoj postavi. Ostaje samo strastveno iščekivanje da se to ubrzo ostvari i da u potpunosti spoznamo zašto je Anathema kult kakav jeste.

Autori: Nevena Balalić i Katarina Petrović
Fotograf: Marko Ristić

Ostavi komentar

Da biste komentarisali na NOCTURNEMAGAZINE.NET (u daljem tekstu NOCTURNE) potrebno je da budete prijavljeni na svoj Facebook nalog. Svaki korisnik odgovara za svoju izjavu (komentar) i izjave (komentari) korisnika ne odražavaju mišljenje NOCTURNE-a. Takođe, NOCTURNE ne garantuje za tačnost informacija u komenatrima korisnika. NOCTURNE zadržava pravo da bez upozorenja obriše svaki komentar koji sadrži reči mržnje, rasizma, povrede ljudskog dostojanstva ili bilo kakvog drugog oblika nepoštovanja i ugrožavanja drugih.