Intervjui

Sana Garić - 'Kada pustimo da stvari teku svojim tokom sve se nekako samo složi na svoje mesto'
03.05.2017. | |

Sana Garić je beogradska muzičarka i autorka poznata po radu sa bendovima Xanax i Svemirci. Nakon višegodišnje karijere, krajem 2016. godine izdaje novi album, ovog puta pod svojim imenom. 'Svet za nas' predstavlja njeno najzrelije i najogoljenije izdanje do sada, a publika će imati priliku da ga čuje uživo u Domu omladine Beograda, u petak 5. maja.

Nije baš redom, ali voleo bih da započnemo razgovor najavljenim koncertom za peti maj. U Domu omladine Beograda nastupićete uz sastave Auf Wiedersehen i Flesh Community. Kako je došlo do ovog spoja, i šta možemo da očekujemo od ovog koncerta?
Sana: Mislim da je ovo već treći ili četvrti put da nastupamo zajedno sa grupom Auf Wiedersehen. Svirali smo zajedno u KC Gradu, Božidarcu, Zrenjaninu, a planiramo i zajednički koncert na jesen u Beču u klubu AU. Meni je muzika grupe Auf Wiedersehen super zvučala još kad sam ih prvi put uživo slušala na manjem koncertu na jednom od brodića na ušću. U međuvremenu, taj krug publike se polako širio, Auf Wiedersehen je nastupao skoro i kao predgrupa Obojenom programu, a svakako ono što je slično našim bendovima je po mom mišljenju eksperimantisanje sa živim instrumentima i elektronikom tj. Kul Rok da Pop pravac ..kako su oni to lepo nazvali

Pavla Popova iz grupe Flesh Community sam upoznala preko njegovog burazera - Sergio Lounge, koji nastupa tako što svira na tastauri, što je isto jako zanimljivo. Sve u svemu sastav Flesh Community je po senziblitetu mračni elektro, tako da je bilo logično da ih pozovemo da sviraju sa nama.

Nikad nisam volela te žanrovske odrednice, ali mislim da bih na ovaj način pokušala da objasnim naše zajednicke tačke u zvuku. Sigurno je i to što smo zajedno nikli u Beogradskoj klubskoj sceni doprinelo našoj saradnji. Na ovom koncertu 5. maja u Domu omladine, imaćemo i par neočekivanih gostiju. Horkestar će nastupiti sa nama u pesmi "Ljubav je", a druga dva gosta ćemo za sada ostaviti u tajnosti. Sve u svemu, dođite da čujete... Biće to jedan interesantan spoj svakako.

Sana Garić / foto: Biljana Rakočević

U Dom donosite svoj relativno novi album "Svet za nas". Koliko je ovaj album značajan Vama kao autorki, i kako je došlo do potrebe za jednim ovakvim ostvarenjem?
Sana: Promocija albuma "Svet za nas" počela je koncertom u klubu Elektropionir 24. decembra, dakle tik pred praznike i to se ispostavilo kao pravi trenutak jer je atmosfera na tom koncertu bila magična. Puno dragih ljudi, prijatelja i kolega muzičara je došlo da nas podrži, da čuje nov album i mislim da su takvi trenuci kolektivnog druženja i uživanja u muzici razlog i potreba da se nastavi dalje. Kad dobiješ pozitivnu reakciju na muziku koju sviraš, počinješ da misliš da ipak ima smisla bez obzira na sve. Nadam se da je ovaj album "Svet za nas" samo prvi u nizu planirane serije albuma koji će nastajati u saradnji sa drugim muzičarima, jer se meni ovakav način snimanja albuma pokazao kao najzanimljiviji. Dakle, planiram i na sledećem albumu da zovem muzičare čija mi je muzika intresantna da sviramo i pravimo neke nove pesme zajedno. Nisam sigurna u ovom trenutku kako će to sve izgledati u smislu samog snimanja, ali svakako će biti interesnatno, a to je najvažnije.

Nakon godina rada u bendovima, pre svega sa Xanax, ali i sa Svemircima, kolika je bila promena raditi na samostalnom albumu? Da li više kontrole donosi više slobode ili više odgovornosti?
Sana: Xanax je bio bend koji je pesme pravio na probama uglavnom, a sa Svemircima je slično, samo što još više džemujemo i eksperimentišemo. Što se tiče Xanax-a, bend je u jednom trenutku prestao da funkcioniše, iako smo izvesno vreme Dejan Stanisavljević i ja pokušavali da ga ozdržimo u životu posle odlaska gitariste i basiste (Krake i Nina). Da bi neki bend zaista funkcionisao, nije dovoljno da se samo jedna osoba trudi, da sve organizuje i radi sama. Što se tiče benda logično je da svi članovi benda zajedno prave tj. sviraju pesme, na probama i da posle uđu u studio, snime te pesme i u idealnim uslovima - producent samo smiksa kanale. Pošto se to u grupi Xanax posle izvesnog vremena svelo na to da ja sedim za kompom i programiram pesme, snimam sintove, pravim muzičke aranžmane... uz Dejana Stanisavljevića i Rakija (Radana Đorđevića) koji su mi puno pomogli u tom procesu, shvatila sam da je vreme da se donesu neke odluke i da se stvari nazovu drugim imenom.

Mislim da je baš tekst pesme “Cvet na vodi” delimično proistekao iz tog pomirenja sa situacijom. Dakle, kad se pomirimo sa nekim situacijama u životu i pustimo da stvari teku svojim tokom, kad shvatimo da mi i nismo baš toliko bitni, da smo samo zrnca ili cvet na vodi, da je sve prolazno… sve se nekako samo složi na svoje mesto i stvari se promene.

Meni je proces snimanja i rada na ovom albumu doneo svakako mnogo više slobode, jer je odgovornost oduvek bila prisutna vezano za organizaciju i sve ostalo sto se tiče benda. Tu se priključilo još muzičara koji su učestvovali, a ključno je što sam imala sreću da naletim na žene koje su jako važne za ovaj album. Pred sam kraj snimanja albuma "Svet za nas" upoznala sam Lunu Škopelju i Mariju Nikolić na svirci koje je održalo uzdruženje Femixeta i na čijoj kompilaciji smo zajedno učestvovle. Luna je gostovala na albumu, svirala deonice u par pesama i nastavila sa mnom da svira i uživo. Na albumu je gostovala i Andrijana Belović, još jedna divna žena sa kojom sam napravila pesmu "Svet za nas”.



Koliko se ovaj album razlikuje od onih koje ste radili ranije? Da li se ovo izdanje može doživeti i kao najličnije i najintimnije, budući da stiže pod Vašim imenom, jasno i dikertno, bez skrivanja iza imena benda ili pseudonima?
Sana: Da, mislim da je album "Svet za nas" najbliži nekom mom senzibilitetu od svega što sam do sad snimila što je i logično. Naravno to se odnosi i na muziku i na tekstove. Nadam se da ću na sledećem albumu napraviti još jedan korak dalje u produkcijskom smislu.

Nakon toliko godina na sceni - zašto sada? Koji su to bili uslovi koji su morali da se steknu za samostalno ostvarenje?
Sana: Nisu bili u pitanju uslovi, nego jednostavno proces stvaranja i snimanja muzike koji se desio sam od sebe na neki način. U krajnjoj liniji muzika je uvek tu za mene, mislim da nije ni bitno pod kojim imenom je izdata.

Kakve su reakcije publike na "Svet za nas"? Da li su fanovi bendova sa kojima radite prihvatili i ovaj projekat, i da li se pojavljuju neka nova i možda neočekivana lica u publici?
Sana: Mislim da je reakcija publike na album više nego pozitivna, ali isto tako mislim da još dosta publike tek treba da čuje ove nove pesme. Svakim koncertom čini mi se da se taj krug ljudi polako povećava, a ono što je dobro je to da i ljudi koji su dolazili ranije na naše koncerte, dolaze i dalje. Što se tice neočekivanih lica, hahah, to je zaista zanimljivo pitanje jer stvarno mi se desilo na poslednjih par koncerata da vidim muzičare i neke ljude za koje nikad ne bih pomislila da ce doći, ali neću da odajem imena. Neka dođu ponovo.

Sana Garić - Svet za nas

Koja je priča iza omota albuma? Ovakva rešenja nisu uobičajena, pa ću biti slobodan da pretpostavim da je i sam omot praktično delo za sebe?
Sana: Pokušala sam da na neki način dočaram muziku koja se nalazi na ovom albumu. Sećam se da su mi oduvek privlačili pažnju bendovi i albumi koji su imali intersantne omote ploča i kaseta kao što su B52’s, Einsturzende Neubauten, Gang Of Four, ESG, The Stranglers, Neu!, Japan, David Bowie …sad bih ja do sutra nabrajala kad sam već počela. Danas je možda malo drugačije vreme što se tiče bitnosti omota, ali meni je bilo važno da ovaj omot bude poseban. Dejan Vučetić (Darkwood Dub) je nacrtao lepa i originalna slova, a pošto se dugi niz godina bavim ilustracijom, pokušala sam da napravim kolaž koji na specifičan način predstavlja taj nadrealni svet - Svet za nas, svet za sve ljude koji se prepoznaju u ovoj muzici.

Naravno slušaocima je ostavljneo da tumače, jer ikonografija omota ima dosta mogućih asocijacija. Sedimo za stolom, što može biti asoscijacija na tajnu večeru, i proroke koji su pokušavli da prenesu poruku ljudima. Za stolom su i životinje – saveznici.. umesto ljudi, ali i oni su tu simbolički.

Plavi jelen, dakle malo neobičan. Jelen je ne samo naša prva asocijacija na slobodu i nesputanost, već i životinja koja nas uči da divljina može ići ruku pod ruku sa elegancijom. Za jelena u simbolici životinjskog carstva isto kažu da je kralj šume. S jednom velikom razlikom – ovaj “kralj” nije simbol agresivnosti i napada. Naprotiv, on je simbol mira, balansa, i velikodušnosti. On se trudi da razume svoje okruženje, i svojim ponašanjem nam šalje jasnu poruku – prihvatite ljude onakve kakvi jesu. Tu je medved koji drži bubnjarske palice. Medved je smatran simbolom nekontrolisane snage i velike izdržljivosti. Tu se nalaze još neke noćne životinjice kao što su slepi-miš u letu, hijene na ramenu i daždevnjak. Na sredini stola – nalazi se srce – u kristalnoj kugli. Levo i desno su analogni sint i stara traka za snimanje zvuka. Na pozadini omot nalazi se bršljen koji je srastao sa starom kućom, na obali okeana. Sve ove simbole ćemo prepustiti slušaocima na dalje tumačenje. Mislim da je tako zanimljivije, nego da im dalje sugerišemo simboliku.

Koliko je bilo teško okupiti ovakvu ekipu za koncerte i koliko svako od njih doprinosi zvuku koji stiže sa bine?
Sana: Lunu Škopelju i Mariju Nikolić sam upoznala na svirci koju je organizvalo uzdruženje Femixeta sa ciljem da okupi muzičarke na jednom mestu. Imala sreću da upoznam te žene i one su važne za ovaj album, a specijalno za izvođenje pesama uživo. Nije bilo lako prearanžirati stare pesme Xanax-a da zvuče uživo ovako kako danas zvuče, iako je Dejan dosta pomogao u tom procesu. Luna je preuzela da svira na klavijaturi deonice koje je ranije svirala gitara, a za neke pesme smo smišljali potpuno drugačiji aranžman. Sa sviranjem novog albuma "Svet za nas" je bilo malo lakše pošto su tu pesme u startu postavljene elektronski, pa je i našem bubnjaru Feđi Frenklinu bilo lakše da se snađe sa novim pesmama. Feđa inače svira i perkusije, tako da smo osmislili i varijantu za akustične nastupe bez bubnja. Dakle, postavu benda uživo čine 3 klavijature sa 3 žene i bubanj. Uspela sam da nagovorim Lunu da peva prateće vokale, a ja uživo sviram solo deonice na syntu i pevam. Mislim da će i Mara da nam se pridruži u pevanju pratećih vokala, tako će bend uživo zvučati još zanimljivije.

Za ovaj album odabran je Mascom kao izdavač. Koliko je izdavač, pogotovo u Srbiji danas bitan faktor, i kako ste zadovoljno dosadašnjom saradnjom sa njima?
Sana: Meni je bitno da posle toliko uloženog truda i ljubavi u našu muziku ipak držim album u rukama. Nadam se da će ljudi nastaviti da kupuju ploče i diskove bez obzira na digitalne formate. Izdavač je bitan u smislu promocije albuma, ali čini mi se da to u Srbiji još uvek ne funkcioniše na nivou na kom bi bilo potrebno, takođe i iz razloga što i nema puno medija koji se bave promocijom ove vrste muzike između ostalog. Nama bi bilo bitno da postoji izdavač koji se bavi i zakazivanjem i organizacijom koncerta, turneja, a to za sad kod nas ne funkcioniše. Koncerte zakazujemo i organizujemo sami.

Za kraj, ponovo bih se vratio na peti maj - da li biste imali nešto da poručite onima koji se još uvek dvoume oko dolaska?
Sana: Pogledajte film "Gosti iz galaksije" u Jugoslovenskoj Kinoteci, pa posle toga dođite pravo na naš koncert.

Sana Garić -
03.05.2017. | |

Ostavi komentar

Da biste komentarisali na NOCTURNEMAGAZINE.NET (u daljem tekstu NOCTURNE) potrebno je da budete prijavljeni na svoj Facebook nalog. Svaki korisnik odgovara za svoju izjavu (komentar) i izjave (komentari) korisnika ne odražavaju mišljenje NOCTURNE-a. Takođe, NOCTURNE ne garantuje za tačnost informacija u komenatrima korisnika. NOCTURNE zadržava pravo da bez upozorenja obriše svaki komentar koji sadrži reči mržnje, rasizma, povrede ljudskog dostojanstva ili bilo kakvog drugog oblika nepoštovanja i ugrožavanja drugih.