Intervjui

Zoran Marinković, BJESOVI - Među nama treba još svetlosti
23.02.2015. | |

Ako ste ikada zagrebali po srpskoj rock sceni, sigurno je da niste mogli da zaobiđete sastav BJESOVI iz Gornjeg Milanovca. Šta više, to nije smelo ni da vam se desi. Nama je pripala čast da se upišemo u listu izdavača koja je stala iza benda u realizaciji njihovog novog albuma koji je posve drugačiji od svega što su Bjesovi radili, a opet podjednako unikatan kao i prethodna izdanja. Ovo je bio dovoljan razlog da se nađemo "oči u oči" sa liderom ovog sjajnog sastava.

Zoran Marinković, Bjesovi / foto: Marko Ristić

Poslednje studijsko izdanje Bjesova je izašlo još pre šest godina. Otkuda tolika diskografska pauza?
Zoran: Iz više razloga koji se ipak mogu svesti na nedostatak prateće medijske i izdavačke infrastrukture, tako da velika većina srpskih rock bendova, radeći i svoj i tuđi posao, sad već tradicionalno, izdaju albume sa "nenormalno" velikim vremenskim pauzama...

Novi album Bjesova donosi obrade. Ono što je zanimljivo jeste da je svaka od njih obrađena na veoma zanimljiv način i da su to numere koje je retko ko mogao da poveže sa tvojim bendom pre ovoga. Kako si uopšte došao na ideju da Bjesovi rade obrade?
Zoran: Koncept Bjesova je do sada bio intiman i ispovedan, estetizovao je jedan životni put, traženje smisla u okruženju koje nas nemilosrdno gura u sfere lake inteligencije i isključivo materijalističkog pogleda na svet. Sa ovim obradama ništa se suštinski u odnosu na dosadašnji opus Bjesova nije promenilo, nova je samo vizura koju sam odlučio potražiti u poetikama nekih drugih ljudi. Novi album je "još jedna cigla u zidu", korak napred, ali ne u smislu "promene pravca", niti update-a suštine već ustanovljenog saznanja, nego više kao nekakva potvrda, overa ispravnosti dosadašnjeg puta...
I, pošto je priča takva, izbor pesama za obrade nije smeo biti samo moj, pa sam koncepijski potpuno regularno potražio "pomoć prijatelja"...

Pošto pominješ "pomoć prijatelja", to nije bilo samo u vidu odabira pesama, već na albumu ima i gostiju koji su upotpunili zvuk na nekim numerama...
Zoran: Ovaj intervju s tobom, Marko, doživljavam i  kao "ličnu kartu" novih Bjesova, pa ću zato pre odgovora na pitanje o gostima dati neke osnovne koordinate bitne za izdanje:

Konačnu verziju redosleda pesama, kao i ime albuma, imao sam krajem decembra 2014.
Naslovnu stranu dovršio sam 26. februara 2015.
Sa mrtvom krticom sam se skenirao 30. aprila 2004.
Simbol Bjesova (Big Space Licker) naslikao sam 1987. godine u Beogradu na drugoj godini studija na Fakultetu likovnih umetnosti.
Fotografiju Bjesova (na download strani) snimio je Michael Bowring posle nastupa u Starčevu (Ex Yu Rock Fest) 6. jula 2013.

Bjesovi - Svetla, svetlosti

BJESOVI - "Svetla, svetlosti" (Nocturne media, 2015.)

Bjesovi - 01 - Sjaj (By-Pass) | Slobodan Ilić vs. Saša Nikolić verzija
Bjesovi - 02 - Zemlja i Crv (EKV+Angel's Breath) | Buried verzija
Bjesovi - 03 - Nemo (Idoli) | Zoran Marinković verzija
Bjesovi - 04 - Svetla, Svetlosti (Asim Sarvan) | Irréversible verzija
Bjesovi - 05 - Nebo (Električni orgazam) | Goran Đukanović verzija
Bjesovi - 06 - Ustaj, majko zemljo (The Stone) | Youtube foto verzija
Bjesovi - 07 - Gradot E Nem (Mizar) - Vanja Wijnberg verzija | Slobodan Ilić verzija
Bjesovi - 08 - Tako mladi (Divna je noć) (Borghesia+Bjesovi) | Na groblju verzija
Bjesovi - 09 - Probudi se (Tako) - Sátántangó verzija | Pinocchio verzija
Bjesovi - 10 - Istina (Machina) | Begotten verzija
Bjesovi - 11 - Raskomadana Strv (Grč) - Zločin i kazna verzija | Starship Troopers verzija | Soldier Blue verzija
Bjesovi - 12 - Odvedi me do reke (Imperium of Jazz) - Trier's Europa verzija | Man Vs Wild verzija
Bjesovi - 13 - Rough Cut (Drugi dan na zemlji) - Piranha 3D verzija | Hun Jang's Rough Cut verzija

video bonus:
Bjesovi - 14 - Aikido (Braća Left)
Bjesovi - 15 - Lutak iskrivljenog lica (Majke)



Osnovnu postavu Bjesova na albumu "Svetla, svetlosti" čine:
Zoran Marinković (vokal), Marko Marković (bas), Slobodan Vuković (gitara), Ivan Kovačević (gitara), Dragan Arsić (gitara). Bubnjeve na albumu svirali su: Miroslav Marjanović, Ramon Hamel i Aleksandar Petrović.

Snimanje se odigralo u tri faze:

Prva faza snimanja desila se u dva navrata, u Kragujevcu, u studiju "Češnjak".
Desetog oktobra 2010. godine usnimljeni su bubnjevi i gitare za pesmu "Avioni pevaju". Ona se, tri godine kanije, tokom editing-a kod Caspara-a u Beogradu, transformiše u "Tako mladi (Divna je noć)".
Snimatelj "Tako mladih…" je Saša Vujić (KBO, Zvoncekova bilježnica, Trula Koalicija). Bubnjeve svira Miroslav Marjanović. Gitarista, Ivan Kovačević tad još nije bio član benda. 27. decembra 2010. na istom mestu i sa istim ljudima snimljena je instrumentalna podloga za "Probudi se" i "Svetla, Svetlosti".

U Mostaru, u muzičkom studiju Pavarotti centra snimalo se 2012. godine, takođe u dva navrata.
"Istina", "Sjaj", "Aikido" i "Lutak" usnimljeni su 23. i 24. septembra 2012.

Ovaj studio je impresivan u svakom pogledu. To ne čudi s obzirom da je nastao po ideji i zamisli Brian-a Eno-a i Peter-a Gabriel-a. Gluva soba je toliko velika da su u nju šestočlani Bjesovi stali bez problema, pa smo pesme svirali istovremeno, svi zajedno. Gitarska pojačala su postavljena u izolovane prostorijice sa zatvorenim staklenim vratima. Ja sam pevao u posebnoj niši. Svi smo na glavi imali slušalice, tako da bubnjarski mikrofoni nisu "čuli" ništa do samog  bubnja.
Snimatelj je bio Saša Karabatak, tehničar Sead Zaklan, a Orhan Maslo domaćin studija. U cenu studija uračunat je i smeštaj, dva apartmana koji se nalaze na zadnjem spratu iste zgrade u kojoj je i studio.

Bjesovi u Mostaru / foto Michael Bowring

"Zemlja i crv", "Nemo", "Ustaj, majko zemljo", "Odvedi me do reke" i "Raskomadana strv" snimljeni su od 7. do 10. decembra 2012.

Ramon Hamel je bio za bubnjevima u svim pesmama koje smo snimili u Mostaru. Saša Karabatak je smiksao "Aikido" i "Lutka". U spotovima za ove dve pesme ostali su njegovi miksevi, na koje je 2013. Saša Vujić uradio postprodukciju.

U trećoj fazi, 31. jula 2013. vratili smo se u Kragujevac u studio "Češnjak", s tim što nas je ovaj put, zajedno sa Sašom Vujićem snimao Caspar Wijnberg. Bubnjeve u pesmama "Gradot e nem", "Rough Cut" i "Nebo" svirao je Aleksandar Petrović (Bloodbath, Eyesburn, Blekbox).

Editing pesama radili su Zoran Marinković i Caspar Wijnberg (The Saints), u Beogradu u studiju Caspara Wijnberga "Gaspard Sound & Music", od jula do oktobra 2013.

U razmišljanju oko producenta, opredelio sam se za Momira Cvetanovića, koji je producirao i naš prethodni album "Bolje Ti", tako da su on i Caspar Wijnberg zajedničkim snagama doveli album do postprodukcije krajem oktobra 2013.  
Mark Den Hartog, studio ZOWND ("Odvedi me do reke", "Sjaj", "Raskomadana strv", "Svetla, svetlosti", "Ustaj, majko zemljo", "Zemlja i crv") i Jeffrey De Gans, studio DA GOOSE MUSIC ("Rough Cut", "Gradot e nem", "Istina", "Nebo", "Probudi se", "Tako mladi (Divna je noć)", "Nemo") su u Amsterdamu svojim postprodukcijama dali konačni lik Bjesovima na albumu "Svetla, svetlosti".

Nisam zaboravio da si me u svom pitanju podsetio na "goste koji su upotpunili zvuk na nekim numerama"...

Vasil Hadžimanov (Vasil Hadžimanov Band, Darkwood Dub), koji je davne 1997. sa Bjesovima imao par proba i jedan koncert (KST, Beograd, 13. septembar 1997), svirao je klavijature u "Probudi se". Đorđe Tadić je snimio klavijature, u pesmi "Gradot e nem". Đorđe nažalost neće dočekati izlazak ovog albuma. Umro je par dana posle svog 32. rođendana, u petak 16. januara 2015. u Beogradu.

Bjesovima su na razne načine, tokom realizacije ovog albuma pomogli: Aleksandar i Jelena Miletić, otac Makarije Ristić, Radoslav i LjubinkaArsić, Marko Karalejić, Milisav Mirković, SO Gornji Milanovac, Sandra Karanović, Vlada Janković Džet, Nenad Vidojević, Milan Ćuk, Mirko Govedarica, Rade Tošić, Dragan Vesić, Nebojša Pudar, Vladica Pavlović, Srđan Milivojević, Dragan Milosavljević, Orhan Maslo, Saša Karabatak, Sead Zaklan, Olja Laudanović, Silvija Mitrović, Ana Kovačević, Milan B. Popović, Marija Krsmanović, Nebojša Marković, Ivan Brković, Marko Vučković, Dragana Savić, Ranko i Jovan Tomić, Đorđe Radovanović, Srđan Mirović, Ljubiša Arsić, Marina, David, Veljko i Nada Nikolić, Valentina Nađ, Radisav i Slavka Marinković, Zvezdana i Đula Nađ, Anton Stojićević, Đorđe Tadić, Slavoljub Paunović, Miloš Živković, Pavle, Stevan i Marija Rajna Marinković, Mihailo Laušević, Anita, Uroš i Pavle Marjanović, Ivona, Nada i Bogdan Marković, Marijana Marjanović, Zorica Jelić Marković, Života, Ljiljana i Filip Marković, Zlata i Miloljub Jelić, Zoran Niketić, Slobodan Ilić, Saša Nikolić, Ana i Vanja Wijnberg, Michael Bowring, Natalija Miljanović, Goran Manić, Filip Andrejević, Slavoljub Paunović, Miloš Živković, Saša Vujić,  Ognjen Uzelac, Dušan Reljić, Marko Ristić, Vladimir Krstić, Ana Mutavdžić, Veljko Vukadinović, Vladimir Nedeljković, Radovan i Dejan Marinković, Elizabeta Matorkić, Dobrica Bisenić, Mileta Prodanović, Vukašin Basarić, Goran Ugarčina, Snežana, Vukašin, Majda i Ljiljana Vuković, Predrag Miletić, Zoran Nenadović, Vladimir Vesović, Predrag Ivanović, Dušan Nešović...

Bjesovi ovaj album posvećuju: Mini Miletić, Milanu Dimitrijeviću, Bobanu Ugarčini, Milunu Marjanoviću, Rosi Marjanović, Đorđu Tadiću, Bubi...

Već sam pomenuo da su tu pesme koje nismo baš očekivali. Od Asima Sarvana, preko Idola, do bendova Machina i The Stone. Kako je tekao proces odabira numera koje ćeš obraditi?
Zoran: U obrade sam ušao želeći da Bjesovima otvorim vrata ka novim horizontima. U toku rada na, za sada poslednjem albumu Bjesova "Bolje Ti", snimljeno je 12 pesama od kojih je devet ušlo na izdanje. Osim ova tri "restla" imao sam skoro do kraja definisanih još pet-šest pesama, tako da smo uz malo truda mogli godinu-dve posle "Bolje Ti" objaviti još jedan autorski album, ali to nije bilo to...
Te pesme su, skoro pa maniristički, obitavale u dotadašnjim muzičkim i tematskim okvirima. Trebalo nam je nešto drugačije. Odlučio sam se za obrade! One bi, s jedne strane bile dobar tajm aut do novog razloga za autorski angažman, a s druge strane svakako bi restartovale sam bend. Ovi razlozi su bili dovoljni za početak. Neke pesme, pa čak i neke od bendova koje smo obradili, ja nisam čuo ranije. Za to su zaslužni već pomenuti prijatelji...
Konkretno, Nebojša Pudar je predložio "Gradot e nem" (MIZAR), Srđan Mirović - "Odvedi me do reke" (IMPERIUM OF JAZZ). Od Dragana Milosavljevića je došlo najviše prihvaćenih predloga. On je svojim uplivom u najvećoj meri doveo do definisanja smera i uspostavljanja granica nove priče. Draganovi predlozi su: "Sjaj" (BY-PASS), "Raskomadana strv" (GRČ), "Probudi se" (TAKO), "Svetla, Svetlosti" (ASIM SARVAN). Dragan me je upozorio i na grupu MACHINA od koje sam kasnije preuzeo pesmu "Istina". Nebojša Marković me je upoznao sa estetikom stranog i domaćeg black metala, pa sam na album ubacio i obradu pesme "Ustaj, mati zemljo", to jest "Ustaj, majko zemljo" grupe THE STONE. Ostatak obrada su moji predlozi: "Nemo" (IDOLI), "Nebo" (ELEKTRIČNI ORGAZAM), "Rough Cut" (DRUGI DAN NA ZEMLJI), "Zemlja i crv" (EKV+Milan Mladenović), "Tako mladi (Divna je noć)" (BORGHESIA+BJESOVI)...

Zoran Marinković, Bjesovi / foto: Marko Ristić

Album nosi naziv "Svetla, svetlosti", baš po numeri Asima Sarvana. Da li se ta pesma po značenju odvaja od ostalih?
Zoran: Ona jeste jako značajna, i to iz više razloga. Posle intuitivnog "prapočetka" sa obradama, oličenog u pesmama "Aikido" i "Lutak iskrivljenog lica" koje su mi se oduvek dopadale, znao sam da je taj i takav put dobar, ali nisam osećao kritičnu težinu, onaj pravi "veliki" razlog za ovakvu promenu koncepta.
Pesma Asima Sarvana "Svetla svetlosti" je kao četvrta od obrada (treća je bila "Probudi se") ušla u koncertni repertoar Bjesova, i to tačno u trenutku kada se celoj stvari intuitivna sfera morala nadograditi intelektualnom. To je, smatram, suština poštenog odnosa prema umetnosti. Ozbiljna kreacija mora non-stop komunicirati između "nenamernog" i "namernog". Taj preko potrebni konstantni unutrašnji dijalog, umetničkom delu potvrđuje, već hiljadama godina ustanovljen, civilizacijski status autonomne ljudske aktivnosti, jer bi u suprotnom ono što u oblasti umetničke kreacije stvaramo, postalo pamfletom, slugom nečije političke, religiozne ili filozofske ideje... Naravno da postoji, i treba da postoji u najširem smislu te reči, primenjena umetnost, ali u ovom intervjuu ne pričamo o tome.
Pesme "Aikido" i "Lutak" su pokušale da "prizemlje" Bjesove, ali u tome nisu otišle do kraja. Onda nas je "Svetla, svetlosti" svojim molitvenim nabojem vratila u vreme trećih Bjesova "Sve što vidim i sve što znam". Znao sam - to nije slučajno. Naoružao sam se strpljenjem i počeo još pažljivije da osluškujem. Setio sam se "Istine". Refren ove pesme grupe MACHINA kaže: "Neću! Neću više s vama iz stare priče! Svi ste vi pičke, drugovi, drugarice!"... Jako mi se dopala indiskrecija poruke, ali Bjesovi nikad nisu bili vulgarni, Bjesovi nikad nisu psovali. Čekao sam dalje... Stiže pesma "Odvedi me do reke" - brutalno i autodestruktivno - drugi album Bjesova, kao i "Probudi se" ili "Sjaj"... Osećam, blizu je!
I onda se događa "Raskomadana strv". Ova pesma izvanredno sugestivno, u prvom licu, govori o mržnji. Negativna katarza! Svi elementi su tu!
Novi Bjesovi na dnu, ali to nije poenta. Život koji živimo je težak i boli, pun je stranputica, prosto nas gura u samosažaljenje i bes, ali postoji i svetlost, saosećajni pogled "odozgo". Postoji taj Neko ko nas voli, ali se ne meša... Ideja je očigledna. Njega "nema" jer "žito se mora odvojiti od kukolja". Dobre duše se moraju prosejati kroz sito života... Logično stoga i ljudski vek je kratak, jer ovo nisu večne muke, nego "ispit" koji se smrću završava, pa se oni koji "polože" ponovo probude, a koji padnu, u večnom snu ostanu! Eto...

Koliko je bilo teško preneti atmosferu svih tih pesama u vrlo prepoznatljivu formu koju tvoj bend ima?
Zoran: Prenošenje tih "tuđih" pesama u okrilje Bjesova se najvećim delom odigravalo samim izborom odgovarajućih. Ljudi koji su ih snimili su isti oni koji su svirali zadnjih 15 godina u bendu, tako da je prilagođavanje sa te strane bilo možda i najlakši deo "problema".
Još jedan deo "posla" koji se morao obaviti, a koji po zahtevnosti nije bio nešto naročito ispod izabiranja pesama se sastojao u njihovom muzičkom i tekstualnom korigovanju kako bi se izvele na "pravi put". Pojedine pesme, poput "Rough Cut" (DRUGI DAN NA ZEMLJI) i "Istine" (MACHINA) su jako bliske originalima, dok su druge doživele izmene, manje ili više radikalne.
"Svetla, svetlosti" je "metalizovana" tako što sam vodeću instrumentalnu figuru u Sarvanovoj originalnoj verziji pretvorio u teškometalni rif. "Zemlju i crv" sam muzički sveo na repeticiju jednog te istog rifa koji maglovito podseća na "Zemljin". U ovoj obradi ritam konstantno, sa minimumom prelaza pumpa "kec" kontru, a preko svega se prelivaju psihodelični gitarski solo pasaži. Tekst sam kombinovao od stihova iz "Zemlje" sa refrenom pesme "Crv" iz Mladenovićevog i Subotićevog Angel's Breath projekta.
Jedna od obrada je i "Avioni pevaju" u kojoj Bjesovi obrađuju sami sebe, ali uz dodate stihove iz "Tako mladi" grupe BORGHESIA. Krajnji rezultat je intrigantan, ali stoji!
U "Odvedi me do reke" je emotivno, ne i formom, ispraćen haotični muzički vapaj IMPERIUM OF JAZZ...
Da ne pričam dalje – jednom rečju svakoj pesmi je posvećen maksimum pažnje na mnogo ravni. Sad mislim da bi bilo dosta lakše sa novim autorskim albumom, ali već sam na drugi način ovo rekao: "Nije bitno šta je lakše, ni šta bih ja voleo, nego šta Bjesovi u ovom trenutku trebaju, da bi drugima rekli to što moraju!"


Svaka pesma je pored novog ruha dobila i svojevrstan omaž u vidu video prezentacije. Neke od njih i više od jedne varijante. Sticajem okolnosti sam video koliki si fan filmova. Kako si došao na ideju da napraviš takav omaž?
Zoran: Snimanjem kratkih filmova i spotova bavim se od 2000. i neke kad sam kupio svoju prvu kameru. Do sada sam napravio preko 30 kratkih filmova, kao i sve spotove za video sekciju albuma Bjesova "Bolje Ti", koji je objavljen 2009. godine za PGP RTS. Dupli disk je sadržavao CD sa muzikom i DVD sa spotovima za sve pesme.
Nešto slično sam uradio i sa ovim novim Bjesovima, s tim što video sekciju kontinuirano u zadnjih godinu dana "dižem" na moj YouTube kanal. Sklapam ih od scena iz filmova u kojima nalazim potencijal za linkovanje sa nekim od slojeva u rečima ili muzici, stoga i više verzija videa za pojedine pesme.
Ne računam na sveopšte odobravanje ovakvog pristupa, jer sam ulaženjem u premontiravanje postojećih filmskih dela zagazio u polje Marcel Duchamp-ovskog "Readymade"-a, koje je idealno za umetničarenje, tako da ga većina ljudi s pravom gleda sa podozrenjem. Međutim, ja to radim punog srca, provodio sam i provodim mnogo vremena sa takvim idejama, i ako to nekome znači, garantujem kvalitet proizvoda. (smeh)
A i kad sam pravio "originalne" spotove za "Svetla, Svetlosti" pesme, oni su bez benda (Bjesova) koji svira. Hoću reći da pesme ilustrujem prizorima iz života nekih ljudi koje znam, tako da ti moji novi "spotovi", bilo da su montirani od postojećih filmova, bilo da prate neke tamo "likove", ustvari su kratki muzički filmovi, koji obitavaju na nekim čudnim mestima za koje je potrebno ne samo predznanje u domenu filmske i likovne umetnosti, nego i želudac za dodatno "uvrtanje" idejno i žanrovski već prilično komplikovane situacije, tako da, ako neko želi da uživa u ovim video radovima, najbolje je da im priđe bez ikakvih predrasuda, potpuno otvoreno, dečje naivno i... sve će odjednom postati "lepo i u redu"!
Novi album Bjesova sadrži 13 pesama u audio formatu i još dve (znači, ukupno ih je 15) za koje sam napravio spotove i samo kao takve će se naći na izdanju. E, to su već klasični spotovi. Niskobudžetni, ali žanrovski čisti. U pitanju su "Aikido" i "Lutak". Diskretno sam ih odvojio od ostalih pesama tako da istovremeno i budu i ne budu zajedno sa ostalima...



Čini se da Bjesovi tokom karijere nisu težili ka tome da se nameću na sva vrata, već da su udarce davali sporadicno i temeljno. Svako izdanje do sada ostavilo je vrlo veliki trag na našoj sceni. Kako očekuješ da ce ljudi reagovati na ovo izdanje?
Zoran: Svaki album Bjesova je u trenutku kad se pojavio, za većinu publike bio lošiji od prethodnog, što može da govori samo dve stvari - Bjesovi prave sve gore i gore albume, ili je publika hronično nespremna za promene.  Ja iskreno smatram da umetnik treba da vodi publiku, a ne ona njega. Iz ovakvog stava nastaje spomenuti nesporazum, ali uvek na kraju sve to legne i bude "dobro i još bolje".

Oni koji prate tvoj rad znaju da stvaraš muziku i kao Bjesomar. Muzika koja se objavljuje pod tim imenom je vrlo zanimljiva i drugačija od onoga što Bjesovi rade. Dosta obrada je nastalo pod tim pseudonimom...
Zoran: Kao Bjesomar radim puno toga što ne želim da stavljam u kontekst Bjesova. Nije u pitanju kvalitet tih muzičkih projekata, već formalno i  idejno "neslaganje" sa onim što želim da Bjesovi budu. Trenutno radim na obradama nekih Joy Division pesama. Da! Jedan deo toga što sam do sada kao Bjesomar usnimio, jesu obrade. Kod  Joy Division "kvaka" je u tome što sam muzičke matrice pravio od originalno usnimljenih Division pesama, tako da mojim sugrađanima iz Gornjeg Milanovca koji pevaju u ovim pesmama, zaista u pozadini sviraju Joy Division. Osim ovog, koji je u radu, "projekta" imam gotovih preko 20 albuma. Ako i dalje pričamo o obradama lično sam pevao cover-e Dušana Prelevića "Lift i ja stižemo do kraja", Nade Knežević "Hej, šta je s vama ljudi", Buldožera "Svaki čovjek ima svoj Blues", E-Play-a "Ljubica", Smaka "Zašto ne volim sneg", i tako dalje. Sa drugim ljudima sarađujem i tako što njihove tekstualne ili muzičke ideje propustim kroz sopstveni aranžmanski i producentski "način". U tom smislu pomenuću Zorana Simovića s kojim sam snimio album njegovih autorskih pesama, koje kao da su vremeplovom stigle iz šlagerskih YU šezdesetih. Uz par intervencija od "Sećanja jednog kiborga", kako sam nazvao nazvao ovaj projekat, napravio sam SF muzički album. Ime albuma je posledica tih intervencija. Imam i zajednički album sa Boškom Drljićem, "Lovcem na zmiju apokalipse". To je tek interesantno... Sa Auspusima (bend koji sam sa prijateljima napravio 1999. godine) snimio sam dečji, uslovno rečeno, punk album... Auspice su "teški" koncept koji je prerastao svoju prvotnu strogo konceptualnu nameru, i pretvorio se u nešto, jako, jako psihodelično i... neuhvatljivo... Sandra Karanović, Skaki (Trula koalicija, Koalicioni sporazum), koji je radio tekstove, i ja (muzika), napravili smo žestoku pop-rock psihodeliju. Sa Sašom Nikolićem (Jurodivim) snimio sam čak dva, vrlo intrigantna, hrišćanska albuma. The Assasins, Anne-Britt, Milan B. Popović, Đedo Pop, Žiko Struja, Marija Krsmanović, Osman Ahmed - još su neki od ljudi sa kojima sam sarađivao... Gostovao sam na albumu Vudu Popaja i Narodnih travara "Toolum".


 
Kao neko ko je godinama na sceni, šta možeš poručiti mladim snagama koje sada traže svoje parče neba na rock sceni?
Zoran: Te mlade rock snage koje pominješ, bez obzira na, u najvećem broju slučajeva izvanredan kvalitet izraza koji nude, nemaju šanse da na bilo kakav način "naplate" sopstveni rad i talenat, ali to što se dešava nema veze s njima, nego na žalost sa politikom. Šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih, kad je rock 'n' roll u SFRJ cvetao, to takođe nije imalo veze sa kvalitetom tadašnjih bendova, nego sa činjenicom da je Jugoslavija bila veštačka tvorevina kobajagi komunističkog političkog opredeljenja, a uistinu stvorena da bude kukavičje jaje u istočnom bloku. Ona je bila oružje u hladnom ratu zapada protiv istoka. SFRJ je debelo finansirana od strane zapada te je visokim životnim standardom svog stanovništva pokazivala istočnom bloku kako bi im moglo biti da nisu pod tiranskom šapom Rusije tj. Sovjetskog Saveza. Jugoslovenski rock 'n' roll je ovaj cirkus ukrašavao oreolom slobode izražavanja. Takođe, SFRJ je kao jedna od liderskih zemalja u pokretu nesvrstanih, služila zapadu da na mala vrata ponovo uđe u svoje bivše kolonije. I pošto su zapadne sile pobedile u ovom (hladnom) ratu, SFRJ, kao i domaći rock 'n' roll izgubili su razlog svog postojanja. SFRJ je teritorijalno i kulturno pocepana, potom i ekonomski devastirana. Rokeri su prepušteni zakonima tržišta. Te nove zakone stvara nova situacija, a ona od umetnika očekuje da joj služe ili da ih nema.
Šta bi bio nauk ove priče? Pa to da moramo živeti širom otvorenih očiju, moramo biti svesni društvenih previranja jer umetnost nije izuzeta iz ovih tokova.
Neki su veliki umetnici i glave izgubili smatrajući sebe i svoju umetnost nedodirljivom od strane sistema.
Ima tu i one ideje tipa: "Ma ja sam nebitan, ko obraća pažnju na to šta ja serem?"
Ali, ironija je da je omalovažavanje nekoga u tuđim, ali i u njegovim sopstvenim očima, jedna od taktika u borbi protiv njega samoga. U toj borbi se ide i do ubistva što su dokazali Hendrix, Morrison, Joplin, Lennon...
Punk je završio pre nego što je počeo.
Priča se da je Seattle s pojavom grunge-a bio prosto preplavljen izuzetno jeftinim heroinom...

Koliko ćemo moći u narednom periodu da vidimo Bjesove na sceni? Da li su u planu neki koncerti?
Ovo su neki naredni koncerti:
28. marta 2015. sviramo u Zemunu, u klubu Fest.
Sredinom maja otvorićemo letnju baštu Sava Centra u Beogradu.
25. jula sviramo u Vršcu, u Domu omladine.
Potvrdili smo nastup 31. jula na Park Festu u Užicu.

 

Zoran Marinković, BJESOVI -
23.02.2015. | |

Autor: Marko Ristić
Fotografi: Marko Ristić i Michael Bowring

Ostavi komentar

Da biste komentarisali na NOCTURNEMAGAZINE.NET (u daljem tekstu NOCTURNE) potrebno je da budete prijavljeni na svoj Facebook nalog. Svaki korisnik odgovara za svoju izjavu (komentar) i izjave (komentari) korisnika ne odražavaju mišljenje NOCTURNE-a. Takođe, NOCTURNE ne garantuje za tačnost informacija u komenatrima korisnika. NOCTURNE zadržava pravo da bez upozorenja obriše svaki komentar koji sadrži reči mržnje, rasizma, povrede ljudskog dostojanstva ili bilo kakvog drugog oblika nepoštovanja i ugrožavanja drugih.